Dopunski rad
Zakon o radu propisao je mogućnost poslodavcima da po osnovu ugovora o dopunskom radu angažuju fizičko lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca u radni odnos na puno radno vreme.
Ko može da bude angažovan ugovorom o dopunskom radu?
Ugovorom o radu mogu biti angažovani isključivo fizička lica koja su u radnom odnosu na puno radno vreme kod drugog poslodavca. Na ovaj način ne mogu biti angažovani preduzetnici, penzioneri, nezaposlena lica, kao ni lica koja su zaposlena kod drugog poslodavca na nepuno radno vreme.
Dopunski rad ograničen je na maksimalno 1/3 radnog vremena, pa tako radnik može u toku nedelje da provede 13,33 časa na radu po osnovu ugovora o dopunskom radu.
Ne postoji smetnja da se zaposleni bude angažovan kod dva različita poslodavca po osnovu ugovora o dopunskom radu, s tim što je neophodno voditi računa da ukupno radno vreme ugovoreno kod oba poslodavca, ne prelazi 1/3 punog radnog vremena.
Važno je napomenuti da radnik ne može kod poslodavca kod kojeg je u redovnom radnom odnosu da bude angažovan na dopunski rad.
Kada je u pitanju dopunski rad, ne postoji ograničenje o minimalnom iznosu naknade koju je poslodavac u obavezi da isplati radniku kojeg je angažovao.
Koji porezi i doprinosi se plaćaju za vreme dopunskog rada?
Kada govorimo o porezima i doprinosima koje je potrebno platiti po osnovu angažovanja radnika na dopunski rad, trebalo bi znati da se obračuvaju i plaćaju porez 20%, kao i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok se ostali doprinosi ne plaćaju, s obzirom da je lice već osigurano kod drugog poslodavca kod kojeg je angažovano u radni odnos na puno radno vreme.
Porez i doprinos za PIO se plaćaju na bruto iznos naknade umanjen za 20% normiranih troškova, a bruto iznos naknade dobijamo množenjem neto iznosa sa koeficijentom 1,5625.
Prikazaćemo kako to izgleda na primeru:
Pretpostavićemo da poslodavac radniku isplaćuje iznos od 20.000 din po osnovu ugovora o dopunskom radu.
Prvo potrebno je izračunati bruto iznos naknade, po formuli:
Neto x 1,5625 = Bruto, dakle,
20.000 din x 1,5625 = 31.250 din
Nakon toga, potrebno je oduzeti 20% normiranih troškova:
31.250 din – (31.250 x 20%) = 31.25 0din – 6.250 din = 25.000 din
Iznos od 25.000din predstavlja osnovicu na koju se obračunavaju porez i doprinosi za PIO, pa u nastavku izračunavamo i njihov iznos:
Porez = 25.000 din x 20% = 5.000 din
PIO = 25.000 din x 25% = 6.250 din.
Na ovaj način dolazimo do zaključka da poslodavac koji je radnika angažovao po osnovu ugovora o dopunskom radu i za to mu isplaćuje naknadu od 20.000 din, ima obavezu da pored neto zarade, isplati i iznos od 11.250 din. za porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Potreban vam je knjigovođa na kojeg možete da se oslonite i budete sigurni u kvalitet njegovog rada? Kontaktirajte nas i uverite se u profesionalnost i kvalitet rada našeg tima.
Fakturisanje usluga inostranim kupcima Da li je fakturisanje izvršenih usluge licima iz inostranstva oporezivo, da li ulazi u limite od 6 miliona za paušalce i
Priznanje putnih troškova kod preduzetnika Kada zakorače u svet preduzetništva, mnogim preduzetnicima pitanje oporezivanja zarada i prava na neoporezive iznose često predstavlja izvor dilema i
Slučajna registracija na SEF Šta se dešava u situaciji kada neko lice, koje nema obavezu da izdaje e-Fakture, bude u obavezi da se ipak registruje
Optimizacija prihoda i troškova U poslovnom svetu, jedan od ključnih ciljeva svake organizacije je postizanje i održavanje finansijske stabilnosti i profitabilnosti. U tome igraju važnu