Izdavanje nepokretnosti od strane fizičkih lica
U poslednjih nekoliko godina, pa i u ovom trenutku, na teritoriji Republike Srbije postoji velika potražnja za stanovima koji se nabavljaju u svrhu izdavanja i ostvarivanja prihoda izdavanjem nepokretnosti. U ovom tekstu ćemo posebnu pažnju obratiti na davanje u zakup nepokretnosti, kada su fizička lica u ulozi i zakupodavca i zakupca nepokretnosti.
Ko plaća porez?
Kada fizičko lice izdaje nepokretnost drugom fizičkom licu, bilo da je u pitanju domaće ili strano fizičko lice, zakupodavac je taj koji je dužan da obračuna i plati porez, uz podnošenje poreske prijave PP OPO.
Veoma je važno znati da se ovo odnosi na fizička lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, jer u slučaju da je fizičko lice koje izdaje nepokretnost obveznik PDV, tada ne bi postojala obaveza plaćanja poreza po odbitku, jer je to fizičko lice obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti i po tom osnovu plaća porez.
Da li pauašalac može da izdaje nepokretnost?
Preduzetnicima paušalcima, koji porez i doprinose plaćaju po Rešenju, nije dozvoljeno da se bave izdavanjem nepokretnosti. Odnosno, ukoliko bi se odlučili da to učine, izgubili bi pravo da budu paušalno oporezovani, već bi stekli obavezu vođenja knjiga i plaćanja poreza na stvarno ostvarenu dobit.
Sa druge strane, ne postoji smetnja da paušalac nepokretnost izdaje kao fizičko lice i na taj način sačuva svoj status paušalno oporezovanog preduzetnika.
Kako se izračunava porez?
Porez na prihod od izdavanja nepokretnosti iznosi 20%, a plaća se na bruto iznos naknade umanjenje za 25% normiranih troškova. Dakle, kada je naknada prethodno dogovorena u neto iznosu, neophodno je izračunati njen bruto iznos.
Primer obračuna
Objasnićemo na primeru neto naknade od 25.000 din.
Neto: 25.000 din
Bruto: 25.000 din / 0,85 = 29.411,76 din
Normirani troškovi = 29.411,76 din * 25% = 7.352,94 din
Oporezivo = 22.058,82 din
Porez = 4.411,76 din
Pored prethodno navedene formule za preračun neto na bruto, isti rezultat se dobija i kada se iznos neto naknade pomnoži sa koeficijentom 1,176470588.
Priznavanje stvarnih troškova
Izdavaocu nepokretnosti se, umesto normiranih troškova mogu priznati stvarni troškovi koji su nastali prilikom ostvarivanja ovih prihoda. Da bi se ovi troškovi mogli priznati, neophodno je da obveznik podnese dokaze.
Tada se primenjuje nešto drugačija formula za preračun neto iznosa naknade na bruto iznos.
U pitanju je sledeća formula: B = (N-0,2ST)/0,8
Da li se plaća porez na deposit?
Između zakupodavca i zakupca se često ugovori da prilikom sklapanja ugovora, zakupac ostvari deposit u slučaju nastanka štete. Za prijem depozita, zakupodavac nije u obavezi da plati porez. Međutim, ako se zakupodavac i zakupac dogovore da se iznos depozita iskoristi kao naknada, ili deo naknade za određeni period, zakupodavac će biti u obavezi da po tom osnovu obračuna i plati porez.
Promena modela poslovanja i povratak na stari model Sa razvojem poslovanja, mnogi preduzetnici se suočavaju s potrebom za promenama, bilo da prelaze sa paušalnog oporezivanja
Mirovanje preduzetnika – Ko može da zamrzne firmu? Mogućnost zamrzavanja firme, odnosno odlaska u mirovanje, često koriste preduzetnici kako bi privremeno obustavili svoje poslovanje. Na
Frilenser ili Paušalac? Koji model poslovanja je pravi za Vas Jedna od čestih dilema za sve koji žele da započnu poslovanje i ostvaruju prihode u