Puno, nepuno i skraćeno radno vreme
Prilikom sklapanja ugovora o radu između zaposlenog i poslodavca, jedan od najbitnijih elemenata koje je potrebno ugovoriti je radno vreme, odnosno da li će radnik obavljati poslove na puno, nepuno ili skraćeno radno vreme.
Puno radno vreme
Član 51. stav 1. Zakona o radu (u daljem tekstu Zakona) propisuje da puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. Puno radno vreme može iznositi i manje od 40 sati, s tim što ne može biti kraće od 36 radnih sati nedeljno, pri čemu radnik ostvaruje sva prava iz radnog odnosa zasnovanog na punom radnom vremenu.
Nepuno radno vreme
Zakon o radu dozvoljava zasnivanje radnog odnosa i na nepuno radno vreme, koje predstavalja radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, pri čemu poslodavac i zaposleni definišu dužinu radnog vremena i raspored radnih sati tokom nedelje. Iz prethodno navedenog proizilazi da u slučaju ugovaranja radnog odnosa na nepuno radno vreme, ne postoji obaveza da se rad obavlja svakog dana, niti da radnik svakog dana provede jednak broj sati na radnom mestu.
Do ovakvog vida zapošljavanja radnika dolazi u situacijama kada radnik ima potrebu da zaposli izvršioca poslova, ali obim posla nije toliko velik da zahteva da radnik bude zaposlen na puno radno vreme.
Obaveza poslodavca je da radniku koji je zaposlen na nepuno radno vreme obezbedi iste uslove rada koje imaju radnici zaposleni na puno radno vreme angažovani na istim ili sličnim poslovima.
Rad na nepuno vreme kod više poslodavaca?
Radnik ima pravo da ugovori rad na nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca i na taj način dopuni svoje radno vreme do punog radnog vremena, s tim što ugovoreno radno vreme kod više poslodavac u zbiru ne sme da prelazi 40 sati nedeljno.
Radnik nema obavezu da obavesti poslodavca da je zaključio ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa drugim poslodavcem, ali je u praksi to najčešći slučaj, jer na taj način omogućava poslodavcima da plaćanje poreza i doprinosa radnika zaposlenih na nepuno radno vreme sprovedu u skladu sa propisima.
Radnik sa kojim je ugovoren rad na nepuno radno vreme ostvaruje sva prava iz radnog odnosa koja imaju i radnici zaposleni na puno radno vreme, s tim što neka od prava može da ostvari srazmerno vremenu provedenom na radu.
Pravo na zaradu
U skladu sa Zakonom, radnik ne može da ostvari zaradu nižu od minimalne propisane zarade za navedenu godinu, pa u shodno tome, minimalna zarada koju radnik može da ostvari jednaka je rezultatu koji se dobije kada se pomnoži broj radnih sati u toku meseca sa minimalnom propisanom zaradom, koja za 2021. godinu iznosi 183,93din po času.
Pravo na naknadu zarade
Radnik ostvaruje zaradu u zavisnosti od broja sati koje je proveo na radnom mestu, pa se na isti način ostvaruje i pravo na naknadu zarade, odnosno, radnik može da ostvari naknadu zarade samo za sate koje bi proveo na radnom mestu.
Naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla
Ukoliko poslodavac nije obezbedio prevoz radnika na radno mesto i sa radnog mesta, zaposleni ima pravo na naknadu ovih troškova za dane kada je dolazio na posao u punom obimu, nezavisno od broja sati koje je proveo na poslu.
Naknada troškova za ishranu u toku dana
Kao i u prethodnom slučaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio hranu zaposlenom, on ima pravo na naknadu ovih troškova, ali samo za dane tokom kojih je dolazio na radno mesto.
Pravo na korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni ostvaruje pravo na korišnje godišnjeg odmora u zavisnosti od broja meseci koje je proveo u radnom odnosu, nezavisno od broja sati koje je radnik imao u tom periodu. Kako je Zakon o radu propisao, radnik ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora, i to pravo radniku pripada nezavisno od toga da li je zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, izuzev slučaja kada u toku te godine radnik zasnuje radni odnos ili ga prekine.
Karakteristika godišnjeg odmora koji koristi radnik zaposlen na nepuno radno vreme je da taj zaposleni može da ostvari pravo na naknadu zarade samo za one sate koje bi proveo na radnom mestu.
Ukoliko je radnik zaposlen kod jednog poslodavca na nepuno radno vreme, on u svakom slučaju ima pravo na korišćenje celokupnog godišnjeg odmora u trajanju od 20 radnih dana za godinu dana rada provedenih kod tog poslodavca.
Ukoliko je radnik zaposlen kod jednog poslodavca na nepuno radno vreme, on ostvaruje pravo na korišćenje celokupnog godišnjeg odmora u trajanju od 20 radnih dana za godinu dana rada provedenih kod tog poslodavca.
Dok u slučaju da je radnik zaposlen kod dva ili više poslodavaca na nepuno radno vreme, radnik takođe ostvaruje ista prava, odnosno 20 dana godišnjeg odmora, ali je u ovoj situaciji potrebno je da poslodavci postignu dogovor i omoguće zaposlenom da odmor koristi u isto vreme, kako bi on zaista da mogao uživa u benefitima godišnjeg odmora.
Nudimo ti prvo izdanje naše elektronske knjige “Saznaj sve o preduzetništvu”, čiji je autor Nikola Glintić, poreski savetnik i ovlašćeni računovođa.
Otpremnina iz razloga što radniku prestaje radni odnos kao tehnološkom višku
Zakon je propisao da radniku kome radni odnos prestaje iz razloga što je proglašen tehnološkim viškom, pripada naknada u vidu otpremnine, koja ne može biti niža od zbira trećine prosečne zarade ostvarene u poslednja tri meseca za svaku godinu navršenog radnog odnosa kod tog poslodavca, pre meseca u kojem se isplaćuje otpremnina.
Ovo pravilo važi bez obzira da li je radnik zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, pri čemu treba voditi računa da radnik stiče pravo na otremninu samo na osnovu zarade koju je ostvario radeći, a ne na osnovu zarade koju bi ostvario da je radio puno radno vreme.
Porezi i doprinosi radnika zaposlenih
Prilikom obračuna poreza radnika zaposlenih na puno radno vreme, osnovicu za oporezivanje čini ostvarena zarada umanjena za propisani neoporezivi iznos (18.300,00 din mesečno za 2021.god.)
Kada je radnik zaposlen na nepuno radno vreme, ovaj neoporezivi iznos se umanjuje srazmerno časovima koje je zaposleni proveo na radu.
Osnovica za uplatu doprinosa
Prilikom obračuna doprinosa radnicima zaposlenim na nepuno radno vreme, moguće su tri situacije, od kojih je svaka direktno vezana za najnižu mesečnu osnovicu za obračun doprinosa (28.402,00 din za 2021.god.)
Ukoliko zaposleni radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca, a njegova zarada ne prelazi najnižu zaradu za obračun doprinosa, osnovica za obračun doprinosa kod ovog radnika biće upravo najniža Zakonom propisana osnovica.
Kada je radnik zaposlen kod dva ili više poslodavaca na nepuno radno vreme, doprinosi se plaćaju na ostvarenu zaradu ako je ona veća ili jednaka srazmernom iznosu minimalnog iznosa za plaćanje doprinosa, koji se utvrđuje srazmerno broju radnih sati u odnosu na puno radno vreme.
Ako je radnik zaposlen kod dva ili više poslodavaca, a ukupno ostvarena zarada je niža od minimalne zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, svaki poslodavac je dužan da obračuna doprinose srazmerno vremenu koje radnik provede na radu, u odnosu na puno radno vreme. Do ove situacije može doći kada je radnik kod jednog poslodavca zaposlen na 50% radnog vremena, dok je kod drugog poslodavca angažovan na 20% radnog vremena.
Radni staž za vreme angažovanja na nepuno radno vreme
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da se bez obzira na to da li je radnik zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, radni staž računa kao da je u pitanju puno radno vreme, što proizilazi iz činjenica da odredbe ovog zakona ukazuju na to da se u radni staž uključuje vreme provedeno u radu, odnosno vreme za koje su plaćeni doprinosi za radnika.
Još malo o pravima i obavezama poslodavaca
Poslodavac ima obavezu da zaposlene blagovremeno obavesti o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, u skladu sa opštim aktom, ali i da razmotri zahteve svojih radnika da pređu sa nepunog na puno radno vreme, ali i obrnuto, ukoliko radnik izrazi želju da pređe sa punog, na nepuno radno vreme, poslodavac takođe zahtev mora uzeti u razmatranje.
Inicijativa za prelazak sa punog na nepuno radno vreme može biti pokrenuta i od strane poslodavca, i to u situacijama kada poslodavac ima višak zaposlenih radnika. Jedna od mera koje se mogu sprovesti kada dođe do toga, je da se radnicima zaposlenim na puno radno vreme ponudi aneks ugovora o radu, kojim bi se definisao prelazak sa punog na nepuno radno vreme.
Ako poslodavac ima obavezu da donese Program za rešavanje viška zaposlenih, radnicima se može ponuditi aneks ugovora za prelazak sa punog na nepuno radno vreme, pritom vodeći računa da se radno vreme ne može skratiti za više od polovine. Odbijanje ovako ponuđenog aneksa od strane radnika, predstavljao bi legitiman razlog za prekid radnog odnosa.
Zakonom je dozvoljeno da poslodavac u internim aktima propiše mogućnost da se radnicima zaposlenim na nepuno radno vreme u određenim situacijama ponudi prelazak na puno radno vreme, ostavljajući mogućnost izbora da li će to biti na određeno ili neodređeno vreme.
Bez obzira na vrstu promena koja se izvrši, obaveza poslodavca je da se sve nastale promene evidentiraju u Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje.
Skraćeno radno vreme
Kako bismo upotpunili i zaokružili temu, objasnićemo i pojam skraćenog radnog vremena i kada dolazi do ovakvog oblika angažovanja radnika. Zakonom o radu, član 52. definisan je termin skraćenog radnog vremena, koje se ugovara za teške i po zdravlje opasne poslove, propisane zakonom, a koji i pored zaštitnih sredstava, opreme i definisanih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, imaju povećano štetno dejstvo po zdravlje radnika.
Radnicima angažovanim na ovim poslovima, radno vreme se skraćuje srazmerno štetnom dejstvu uslova rada po zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih, a najviše deset časova nedeljno, pri čemu radnici ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, kao da se radi sa puno radno vreme.
Zaposlenima angažovanim na skraćeno vreme ne može biti određen prekovremeni rad, niti se može izvršiti preraspodela radnog vremena.
Obaveza podnošenja IOSI obrasca Poslodavci koji imaju 20 i više zaposlenih su dužni da se pridržavaju određenih zakonskih odredbi u vezi sa zapošljavanjem osoba sa
Poreski tretman ishrane zaposlenih u menzi Jedno od čestih pitanja u poslovanju firmi koje pružaju ishranu zaposlenima u okviru svojih menzi je kako pravilno evidentirati
Rashodovanje robe koja ima rok trajanja Pri upravljanju robom sa rokom trajanja, preduzeća često nailaze na izazove vezane za obračun PDV-a. Važno je poznavati zakonske