Šta je PDV?
Mnogi preduzetnici ulaze u svet biznisa, a da nemaju jasnu sliku šta je zapravo PDV, odnosno porez na dodatu vrednost, kako se on obračunava i čemu zapravo služi.
U nastavku teksta pokušaćemo da vam približimo tu temu i razrešimo neke nejasnoće.
PDV je opšti porez na potrošnju i postoji obaveza njegovog obračunavanja u svim fazama prometa, od strane svih obveznika PDV, osim prometa za koji je propisano oslobođenje od plaćanja PDV i prometa za koji ne postoji obaveza obračunavanja PDV, u skladu sa Zakonom.
Ko je obveznik PDV?
Obveznik PDV je svako pravno lice ili preduzetnik, koji se opredelio da samostalno uđe u sistem PDV, ili ga je Zakon na to prisilio onog trenutka kada je ostvario prihod veći od 8 miliona dinara u prethodnih 12 meseci. To znači da firme koje nisu prešle 8 miliona prihoda u prethodnih 12 meseci nemaju obavezu da postanu obveznici poreza na dodatu vrednost.
Šta nakon ulaska u sistem PDV?
Nakon što firma uđe u sistem PDV, prve dve godine svog poslovanja je u obavezi da bude mesečni obveznik i da predaje PDV prijave pojedinačno za svaki mesec. Nakon što dve godine isteknu, firma je u mogućnosti da postane tromesečni obveznik PDV, pod uslovom da u prethodnih godinu dana nije ostvarila prihod veći od 50 miliona dinara.
Šta ako firma nije u sistemu PDV?
Pravna lica i preduzetnici koji nisu u sistemu PDV nemaju obavezu da u računima koje izdaju obračunavaju porez na dodatu vrednost, ali ne mogu ni da koriste PDV koji se nalazi u računima njihovih dobavljača kao odbitnu stavku i da za te iznose podnose zahteve za povrat od strane države.
Poreske stope poreza na dodatu vrednost
Dve su osnovne poreske stope koje možemo sresti u svakodnevnom životu.
U pitanju su opšta, koja iznosi 20% i posebna poreska stopa, koja iznosi 10%.
Najčešće ćemo se u poslovanju susresti sa poreskom stopom od 20%, dok je stopa od 10% namenjenja uglavnom za životne namirnice i druge neophodne stvari za svakodnevni život, pa tako u posebnu stopu spadaju prehrambeni proizvodi, školski pribor, komunalne usluge, poljoprivredno đubrivo, ulaznice za bioskope, pozorišta i slično.
Kako funkcioniše PDV?
Da bismo vam objasnili na najjednostavniji način, koristićemo se praktičnim primerom koji se svakodnevno može sresti u praksi.
Zamislićemo firmu koja se bavi trgovinom nameštaja, i kroz pojednostavljen primer objasniti funkcionisanje poreza na dodatu vrednost.
U toku jednog meseca, firma je nabavila nameštaj u vrednosti od 600.000,00din, pri čemu je PDV sadržan u toj cifri i iznosi 100.000din. Do kraja tog meseca, firma je prodala sav nabavljeni nameštaj, po ceni od 840.000din sa uračunatim PDV-om, što praktično znači da je osnovica iznosila 700.000din, a iznos PDV je 140.000din.
Na kraju meseca, firma je dužna da plati PDV u iznosu od 40.000din, što predstavlja razliku između PDV koji se nalazio u fakturi dobavaljača i PDV-a koji se nalazio u fakturama koje su izdate kupcima. Naravno, u navedenom primeru pretpostavili smo da je subjekt o kojem govorimo stekao pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost po osnovu faktura koje mu je dobavljač izdao.
Dakle, zaključak je da iznos PDV koji je potrebno platiti predstavlja samo razliku PDV-a koji se nalazi u izlaznim i ulaznim fakturama firme.
Kroz veliki broj konsultacija i razgovora sa klijentima, shvatili smo da pojam PDV i način na koji funkcioniše PDV unosi veliku zabunu među preduzetnike. Preduzetnici se često grčevito bore da ne uđu u sistem PDV, što neretko dovodi do toga da na taj način potpuno nepotrebno ograničavaju razvoj svog poslovanja.
Pravo na povrat PDV?
U toku svog poslovanja, firma može doći u situaciju da PDV koji se nalazi u fakturama koje su izdali dobavljači bude veći od PDV koji se nalazi u fakturama koje su izdate kupcima u tom obračunskom periodu. Veliki je broj situacija u kojima do toga može doći, ali mi ćemo se zadržati na prethodnom primeru i pretpostaviti da je firma u istom tom obračunskom periodu, kupila kamion potreban za transport robe u vrednosti od 1.200.000din, sa uključenim porezom na dodatu vrednost.
S obzirom PDV u ovoj fakturi iznosi 200.000din, i pod pretpostavkom da su ispunjeni svi uslovi za odbitak PDV koji se nalazi u fakturi, dolazimo do zaključka da firma ima preplatu poreza na dodatu vrednost u tom obračunskom periodu u iznosu od 160.000din (Ukupan PDV u fakturama dobavljača iznosi 300.000din, dok je ukupan PDV u fakturama koje su izdate kupcima 140.000din). Kada dođe do ove situacije, pred firmom su dve mogućnosti:
- Da traži povrat poreza na dodatu vrednost od strane države u iznosu preplate, za šta je rok 45 dana od dana podnošenja poreske prijave u kojoj je izabrana opcija za povrat poreza na dodatu vrednost. Izbor ove mogućnosti sa sobom donosi povećani rizik od poreske kontrole, ali ukoliko ne postoje nepravilnosti, poreski obveznici nemaju razloga da zaziru od eventualne kontole poreskih organa.
- Druga opcija se odnosi na upotrebu preplate poreza na dodatu vrednost kao poreskog kredita, tako da prilikom predaje neke sledeće poreske prijave za PDV, firma ima manju obavezu plaćanja poreza iz razloga što postoji poreski kredit iz ovog obračunskog perioda.
Koji su opšti uslovi za odbitak PDV?
U prethodnom delu teksta smo navodili da firma ima pravo na odbitak PDV samo u slučaju kada su ispunjeni uslovi za odbitak poreza. U nastavku ćemo navesti koji su to uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se stekli uslovi za odbitak poreza na dodatu vrednost:
- Da je primalac dobara i usluga u sistemu PDV
- Da se nabavka dobara i usluga vrši za potrebe obavljanja delatnosti
Da je račun dobavljača ispravan i uskladu sa Zakonom o PDV
Zakon o Porezu na dodatu vrednost propisao je i specifične situacije kada obveznik PDV nema pravo na odbitak PDV i pored toga što su ispunjeni svi prethodno navedeni uslovi, a neki od situacija su:
- Troškovi koji se odnose na putničko vozilo
- Troškovi reprezentacije (npr. poslovni ručak u restoranu)
Kada se ne obračunava PDV?
Brojne su situacije kada se PDV ne obračunava u fakturama, a to je najčešće slučaj kada:
- Izdavalac računa nije u sistemu PDV
- Kada se promet smatra izvršenim u inostranstvu (neoporeziv promet)
- Izvoz dobara (ostvaruje se pravo na poresko oslobođenje uz ispunjenje određenih uslova)
Promet dobara i usluga za koje postoji poresko oslobođenje po nekom drugom osnovu.
Na kraju teksta, možemo napraviti jedan mali osvrt i izneti da se u suštini, PDV preliva sa jednog pravnog lica, na drugo, a da je krajnji platilac PDV u stvari fizičko lice, koje nema pravo na odbitak PDV.
Područje poreza na dodatu vrednost izuzetno je veliko, sa brojnim specifičnim slučajevima, pa je preduzetnicima od krucijalnog značaja da pronađu i angažuju kvalitetnog računovođu, koji bi knjiženja sprovodio na ispravan način, bez rizika od kršenja zakonskih propisa, kako firma ne bi bila dovedena u rizik od kažnjavanja usled propusta u obračunavanju ovog poreza.
Obaveza podnošenja IOSI obrasca Poslodavci koji imaju 20 i više zaposlenih su dužni da se pridržavaju određenih zakonskih odredbi u vezi sa zapošljavanjem osoba sa
Poreski tretman ishrane zaposlenih u menzi Jedno od čestih pitanja u poslovanju firmi koje pružaju ishranu zaposlenima u okviru svojih menzi je kako pravilno evidentirati
Rashodovanje robe koja ima rok trajanja Pri upravljanju robom sa rokom trajanja, preduzeća često nailaze na izazove vezane za obračun PDV-a. Važno je poznavati zakonske