Preduzetnik ili DOO?
Jedna od najčešćih dilema prilikom donošenja odluke o otvaranju firme i započinjanju obavljanja delatnosti jeste pitanje da li je bolje opredeliti se za poslovanje u formi preduzetnika ili u formi privrednog društva, što je u ovom slučaju gotovo uvek, DOO, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću.
U nastavku teksta pisaćemo o tome koje su to bitne razlike između ova dva oblika organizovanja i šta je to o čemu bi trebalo voditi računa prilikom donošenja navedene odluke.
Tri modela oporezivanja preduzetnika
Pre nego što počnemo sa poređenjem preduzetnika i DOO, neophodno je istaći da postoje 3 modela oporezivanja preduzetnika, tj. da postoje preduzetnici paušalci, zatim preduzetnici na samooporezivanju i preduzetnici na ličnoj zaradi.
Preduzetnici paušalci svoje poreze i doprinose plaćaju fiksno svakog meseca, bez obzira na ostvareni rezultat u prethodnom periodu. Oni ne vode poslovne knjige, pa se u mnogim slučajevima odlučuju da ne koriste usluge knjigovođe, već samostalno ispunjavaju svoju obavezu vođenja KPO knjige.
Na ovaj korak se pre svega odlučuju oni paušalci koji nemaju potrebu za različitim obračunima, kao što su na primer obračuni zarada ili zakupa, pa u tom slučaju svoju obavezu da vode KPO knjigu, ispunjavaju samostalno. Međutim, u današnje vreme brojnih promena, uvođenja novih fiskalnih kasa, e-faktura i drugih izmena zakona, mnogi paušalci se opredeljuju da ipak angažuju knjigovođu i pored sebe imaju osobu koju mogu da konsultuju u vezi takvih i sličnih pitanja.
Sa druge strane tu preduzetnici na samooporezivanju, kao i preduzetnici koji su na modelu lične zarade. Preduzetnici koji su na jednom od ova dva modela oporezivanja porez plaćaju na ostvareni rezultat na kraju godine, a iznos doprinosa koji plaćaju, se razlikuje.
Preduzetnici na samooporezivanju doprinose plaćaju, kao i poreze, na ostvarenu dobit na kraju poslove godine, dok preduzetnici na ličnoj zaradi, doprinose plaćaju u skladu sa visinom lične zarade za koju su se opredelili da isplaćuju sebi, s tim što osnovica za plaćanje doprinosa ne može biti niža od minimalne osnovice za plaćanje doprinosa.
Sada kada smo objasnili osnovne razlike između različitih modela oporezivanja preduzetnika, možemo da krenemo sa poređenjem preduzetnika i DOO, odnosno prednostima i manama navedenih oblika organizovanja.
Osnivanje preduzetnika i DOO
Osnivanja preduzetnika jednostavnije je u odnosu na osnivanje DOO, a pritom, i troškovi osnivanja preduzetnika niži su od troškova osnivanja DOO. Procedura za otvaranja DOO zahteva više papirologije i plaćanje većih iznosa taksi i troškova za izradu i overu drugih dokumenata, kao što je osnivački akt privrednog društva.
Porez kod preduzetnika i DOO
Veoma važna razlika između preduzetnika i DOO predstavlja porez koji se plaća na kraju poslovne godine. Kod preduzetnika, koji vode poslovne knjige, porez na kraju godine iznosi 10% i plaća se na ostvarenu dobit. Kod DOO je poreska stopa veća, i iznosi 15%.
Podizanje gotovine preduzetnika i DOO
Da li se plaća porez na podizanje gotovine kod preduzetnika i DOO? Ovde nailazimo na, veoma često, presudan kriterijum u izboru između ova dva modela organizovanja. Prilikom podizanja gotovine iz DOO, neophodno je platiti porez na dividendu, koji takođe iznosi 15%, kao i porez na dobit kod DOO.
Za razliku od DOO, prilikom podizanja gotovine preduzetnici nemaju obavezu da plaćaju dodatni porez. Ovako podignut novac ne predstavlja trošak za preduzetnika koji vodi poslovne knjige, pa iako umanjuje dobit na kraju godine, ne umanjuje osnovicu za plaćanje poreza.
Međutim, u svakom slučaju mogućnost podizanja gotovine bez plaćanja dodatnih poreza predstavlja važnu pogodnost za sve preduzetnike.
Mirovanje
Kada nastane problem u poslovanju koji bi zahtevao prekid obavljanja delatnosti, pred preduzetnicima ta mogućnost zaista i postoji. Oni se uvek mogu opredeliti da odu u mirovanje, tj. da zamrznu svoj status, pa u tom periodu nemaju obavezu plaćanja poreza i doprinosa, ali ni pravo da obavljaju delatnost.
Kod privrednih društava, uključujući i DOO, odlazak u mirovanje ne postoji, pa privrednici koji su se opredelili za ovaj oblik organizovanja, nemaju pravo na prekid obavljanja delatnosti i period kada bi mogli da koriste mogućnost prekida plaćanja poreskih obaveza.
Odgovornost
Za razliku od prethodnih nekoliko kriterijuma, kada su do izražaja došle prednosti preduzetnika u odnosu na DOO, kod ovog kriterijuma prednost je na strani DOO. Razlog za to je činjenica što preduzetnik odgovara za sve svoje obaveze celokupnom imovinom koju poseduje kao fizičko lice, dok za razliku od njega DOO, odgovara samo do visine kapitala privrednog društva.
Promena oblika organizovanja
Preduzetnik koji utvrdi da je dosegao određeni nivo poslovanja ili iz nekih drugih razloga poželi da promeni oblik organizovanja i nastavi da posluje u formi DOO, za to može da se odluči. Suprotno je kod DOO koji ne može da donese odluku o prelasku u preduzetnika.
Test samostalnosti
Test samostalnosti predstavlja test u okviru kojeg se posmatra samostalnost preduzetnika u odnosu na svog poslovaca, bilo da je u pitanju domaće ili strano lice. Radi se o devet različitih kriterijuma koji se posmatraju kod preduzetnika, a da bi se preduzetnik smatrao samostalnim u odnosu na svog poslodavca, neophodno je da na testu ne padne na više od četiri kriterijuma.
U slučaju da padne na ovom testu, postojala bi obaveza plaćanja značajno većeg iznosa doprinosa, a ko bi ih snosio, zavisilo bi od toga da li je poslodavac domaće ili strano lice. Test samostalnosti postoji samo kod preduzetnika, dok kod DOO ta obaveza ne postoji, čak i u slučaju da DOO radi isključivo sa jednim poslovnim partnerom.
Šifra delatnosti
Šifra delatnosti ograničava, pre svega preduzetnike paušalce, koji se ne mogu opredeliti da obavljaju delatnosti marketinga, delatnosti restorana i ugostiteljskih objekata, delatnosti koje su povezane sa nekretninama. Za razliku od njih, kod preduzetnika koji vode poslovne knjige i DOO, takva ograničenja ne postoje.
Ulaganja drugih lica
U preduzetnika, bez obzira na model oporezivanja, ne mogu da ulažu druga lica. To znači da, ako bi preduzetnik želeo da ustupi deo svoje firme drugom licu, morao bi da se opredeli da iz preduzetnika pređe u DOO i na taj način nastavi da obavlja delatnost.
Gašenje preduzetnika i DOO
Kao što je slučaj sa osnivanjem, i u slučaju gašenja postupak je jednostavniji kod preduzetnika, s tim što je razlika u ovom slučaju značajnija. Gašenje preduzetnika može se sprovesti kroz nekoliko dana uz uverenja o plaćenim poreskim obavezama i taksi za gašenje preduzetnika.
Gašenje DOO podrazumeva veoma dugačak postupak, od po nekoliko meseci, a veoma često i pola godine, uz značajno veće troškove, koji mogu biti i više od 1.000eur.
Zaključak
Prilikom donošenja odluke o obavljanju delatnosti u formi DOO ili preduzetnika, veoma je važno sagledati sve ove kriterijume i opredeliti se za onu opciju koja omogućava više pogodnosti i benefita koji se mogu iz takvog oblika organizovanja izvući. Ukoliko imaš dilemu i ne znaš za šta da se opredeliš, zakaži konsultacije, a mi ćemo napraviti detaljnu analizu tvog budućeg poslovanja, iznosa poreskih obaveza, i načina na koji možeš da uštediš što veći iznos novca na potpuno legalan način.
Promena modela poslovanja i povratak na stari model Sa razvojem poslovanja, mnogi preduzetnici se suočavaju s potrebom za promenama, bilo da prelaze sa paušalnog oporezivanja
Mirovanje preduzetnika – Ko može da zamrzne firmu? Mogućnost zamrzavanja firme, odnosno odlaska u mirovanje, često koriste preduzetnici kako bi privremeno obustavili svoje poslovanje. Na
Frilenser ili Paušalac? Koji model poslovanja je pravi za Vas Jedna od čestih dilema za sve koji žele da započnu poslovanje i ostvaruju prihode u