Šta je test samostalnosti?
Test samostalnosti predstavlja test kojem podležu preduzetnici, bilo da su paušalci ili preduzetnici koji vode poslovne knjige, a koji je Vlada Republike Srbije uvela kako bi sprečila plaćanje nižih poreza i doprinosa po osnovu angažovanja fizičkih lica od strane nalogodavca zaključivanjem ugovora o poslovnoj saradnji sa preduzetnikom, umesto zaključivanja ugovora o radu.
Na ovaj način, troškovi poreza i doprinosa su značajno smanjeni, jer su porezi i doprinosi koje preduzetnik plaća, značajno niži od onih koji bi bili da je fizičko lice angažovano po osnovu ugovora o radu.
Zašto je uveden test samostalnosti?
Zaustavlja se praksa otvaranja paušalnih preduzetničkih radnji na zaposlene radnike koji su fiktivno vršili usluge i na taj način stvarali troškove firmi smanjujući dobit preduzeća sa jedne strane, a sa druge strane izvlačili gotovinu za firmu, jer kao što je poznato paušalci nisu u obavezi da pravdaju podizanje gotovine.
Sprečava se praksa angažovanja radnika, pre svega u IT delatnostima, koji se angažuju kao preduzetnici, umesto da se sa njima sklopi ugovor o radu.
Kao posledica uvođenja testa samostalnosti, država će ostvariti veće iznose javnih prihoda, s obzirom da, kao što smo navali već, zaposleni radnik plaća značajno veće poreze i doprinose od “nesamostalnog” preduzetnika.
Ko podleže testu samostalnosti?
Testu samostalnosti podležu preduzetnici:
Preduzetnici koji su registrovani u APR, koji vode poslovne knjige i porez plaćaju na stvarno ostvarenu dobit.
Preduzetnici koji su registrovani u APR, a porez na dohodak građana plaćaju paušalno utvrđeni prihod.
Ko ne podleže testu samostalnosti?
U grupu koja ne podlaže testu samostalni spadaju:
Pravna lica
Poljoprivrednici
Fizička lica koja su registrovana kao obveznici PDV, ali nisu registrovana kod APR
Važno je istaći da testu samostalnosti ne podležu lica koja ne mogu da sklope ugovor o radu sa nalogodavcem, bez obzira da li bi eventualnim sprovođenjem testa samostalnosti došlo do jasnog zaključka da to lice nije prošlo test samostalnosti i da mora da plati porez i doprinose na ostale prihode. Kao primer ovom slučaju mogu se navesti advokati, koji ne mogu da sklope ugovor o radu sa nalogodavcem, osim u slučaju kada se radi o ortačkom društvu advokata, kada ta mogućnost postoji.
Ko se smatra nalogodavcem?
Nalogodavcem se smatra:
Preduzetnik paušalac
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige
Domaća i strana pravna lica
Nalogodavcem se ne smatra ni jedno od prethodno navedenih lica koje je direktni isplatilac preduzetniku, a tu naknadu naplaćuje u vezi sa izvršavanjem poslova posredovanja ili zastupanja za račun drugog lica, i za taj posao od preduzetnika ili tog drugog lica naplaćuje isključivo posredničku ili zastupničku proviziju. U konkretnom slučaju, nalogodavcem i isplatiocem naknade smatra se lice za čiji se račun vrši isplata naknade preduzetniku.
Primer kada se ovo pravilo primenjuje je situacija kada preduzetnik nalogodavca pronalazi preko preko svetskih platformi za rad na internetu (npr. Upwork, Fiver) koje pružaju usluge posredovanja u pronalaženju poslova.
Koji su kriterijumi na testu samostalnosti?
U nastavku ćemo navesti devet kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje da li preduzetnik prolazi test samostalnosti ili ne.
Radno vreme, odmor i odsustvo preduzetnika
Utvrđuje se da li nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku, ili su preduzetnikovo radno vreme i pravo na odsustvo zavisni od odluke nalogodavca. Takođe je bitna činjenica da li se preduzetniku umanjuje naknada za vreme provedeno na odmoru.
Prostorija za rad
Ispituje se da li preduzetnik radi u svojim prostorijama ili u prostorijama nalogodavca.
Ukoliko preduzetnik povremeno boravi u prostorijama poslodavca, dok većinu vremena provodi u sopstvenim prostorijama, nije dovoljan razlog da se smatra da preduzetnik ne ispunjava navedeni uslov po pitanju samostalnosti.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje radnika
Utvrđuje se da li je nalogodavac organizovao stručno ospobljavanje preduzetnika kako bi ga pripremio za izvršavanje poslova, a ukoliko jeste, preduzetnik se ne smatra samostalnim po osnovu ovog kriterijuma.
Način angažovanja preduzetnika
Ovim kriterijumom utvrđuje se način na koji je došlo do radnog angažovanja preduzetnika. Ukoliko je nalogodavac raspisao oglase u potrazi za fizičkim licem, ili je angažovao treću stranu koja najčešće posreduje u pronalaženju i angažovanju fizičkih lica, a nakon toga umesto ugovora o radu, zaključio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzetnikom, smatra se da preduzetnik po ovom kriterijumu nije samostalan.
Alat i oprema za rad
Ovim kriterijum utvrđuje se da li preduzetnik u radu koristi svoj alat i opremu, i na koji način ih je nabavio. Ukoliko radi na alatima i opremi koji su vlasništvo nalogodavca ili mu je nalogodavac finansirao nabavku istih, smatra se da je samostalnost preduzetnika ugrožena.
Sa druge strane, ako koristi svoju opremu i alate, a od poslodavca na korišćenje dobija specijalizovane elemente neophodne za rad, ne smatra se ugroženom samostalnost preduzetnika.
Procenat prihoda
Ovaj kriterijum je veoma jasan i predstavlja prostu matematiku. Ukoliko preduzetnik više od 70% prihoda ostvaruje od jednog nalogodavca, smatra se da je taj kriterijum pao.
Ko snosi rizik?
Kada se sklopi ugovor o radu sa zaposlenim, on ne snosi direktan rizik za uspeh, već pravo na svoju zaradu ostvaruje nezavisno od poslovnog uspeha. Kada je u pitanju ovakav odnos nalogodavca i preduzetnika, smatra se da je samostalnost ugrožena i preduzetnik pada na ovom kriterijumu.
Konkurencija
Utvđuje se da li je preduzetniku zabranjeno ugovorom da isti posao obavlja za drugog nalogodavca, jer ukoliko jeste, smatra se da preduzetnik nije samostalan po osnovu ovog kriterijuma.
Broj dana rada
Poslednjim kriterijumom utvrđuje se da li je preduzetnik u toku godinu dana, uzastopno ili sa prekidima, radio sa nalogodavcem više od 130 dana u toku jedne poreske godine. Važno je imati u vidu da se smatra da je preduzetnik radio za nalogodavcem tog dana, čak i ukoliko je usluge tog dana pružao u trajanju od pet minuta.
Da napomenemo još jednom, ukoliko je preduzetnik pao 5 od prethodno navedenih 9 kriterijuma, smatra se da nije samostalan i da je ostvaren prihod potrebno oporezovati kao ostali prihod.
Oporezovanje prihoda preduzetnika kod kojih se ustanovi nesamostalnost
Kada preduzetnik padne test samostalnost, ostvarene prihode je potrebno oporezovati kao ostale prihode. Dakle, porez se plaća na bruto ostvaren prihod, bez odbitka normiranih troškova, i iznosi 20%. Ista osnovica se primenjuje i za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji iznose 25.5%, a s obzirom da je preduzetnik već osiguran po tom osnovu, ne plaćaju se doprinosi za zdravstvo i nezaposlenost. Ovako ostvaren prihod, oporezuje se po odbitku, odnosno, teret plaćanja ovih poreza i doprinosa je na nalogodavcu kao isplatiocu prihoda.
Sa druge strane, ako je isplatilac prihoda preduzetnika strano lice, u tom slučaju je porez i doprinos za PIO potrebno platiti iz ostvarenih prihoda, što znači da teret plaćanja pada na teret preduzetnika koji je u obavezi da preda poresku prijavu PP OPO.
Želeli bismo da istaknemo još jednu važnu činjenicu, a odnosi se na godišnji porez na dohodak građana.
Ukoliko poreska uprava kontrolom utvrdi da je preduzetnik ostvario ostale prihode, a ne prihode po osnovu vršenja samostalne delatnosti, od uticaja je da li je u pitanju preduzetnik paušalac ili preduzetnik koji porez plaća na stvarno ostvareni rezultat.
Ako je u pitanju preduzetnik paušalac, prihod koji poreska kontrola smatra ostalim prihodom, ulazi u osnovicu da oporezivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, dok to nije slučaj kod preduzetnika koji vodi poslovne knjige i porez plaća na stvarno ostvareni rezultat, kojem se ovako ostvaren i oporezovan prihod isključuje iz poreskog bilansa koji se predaje na kraju godine.
Obaveza podnošenja IOSI obrasca Poslodavci koji imaju 20 i više zaposlenih su dužni da se pridržavaju određenih zakonskih odredbi u vezi sa zapošljavanjem osoba sa
Poreski tretman ishrane zaposlenih u menzi Jedno od čestih pitanja u poslovanju firmi koje pružaju ishranu zaposlenima u okviru svojih menzi je kako pravilno evidentirati
Rashodovanje robe koja ima rok trajanja Pri upravljanju robom sa rokom trajanja, preduzeća često nailaze na izazove vezane za obračun PDV-a. Važno je poznavati zakonske