Ko je Preduzetnik?
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostavirivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji poslovnih subjekata.
U obavljanju delatnosti, preduzetnik treba da ispunjava kumulativno tri uslova:
Pojavljivanje na tržištu sa ponudom proizvoda i usluga,
Kontinuitet u davanju takvih ponuda i
Lukrativnost, odnosno obavljanje delatnosti radi ostvarivanja dobiti.
Odgovornost
Za sve aktivnosti u obavljanju delatnost, preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, u šta se uključuje i imovina koju je stekao u toku poslovanja. Činjenica koju je potrebno istaći je da odgovornost preduzetnika za obaveze koje su nastale u toku obavljanja delatnosti ne prestaju čak ni nakon brisanja, tj. njegovi poverioci se mogu naplatiti iz lične imovine i nakon brisanja.
Iz tog razloga je potrebno, pre registrovanja i obavljanja delatnosti u toj formi, sagledati sve rizike i posledice koje mogu nastati prilikom poslovanja u preduzetničkoj formi, posebno imajući u vidu da neke obaveze nikada ne zastarevaju (npr. doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje)
Vreme trajanja
Fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika upisom u registar privrednih subjekata, i tom prilikom ima mogućnost da izabere da li će biti registrovan na određeno ili neodređeno vreme. Iz prethodno navedenih razloga, tj. činjenice da obaveze ne prestaju da postoje nakon brisanja iz registra, činjenica da li je preduzetnik registrovan na određeno ili neodređeno, nema veliki uticaj kao kod privrednih društava.
U slučaju kada se osnuje na određeno vreme, istekom navedenog perioda on biva brisan iz registra.
Rad na nepuno vreme kod više poslodavaca?
Radnik ima pravo da ugovori rad na nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca i na taj način dopuni svoje radno vreme do punog radnog vremena, s tim što ugovoreno radno vreme kod više poslodavac u zbiru ne sme da prelazi 40 sati nedeljno.
Radnik nema obavezu da obavesti poslodavca da je zaključio ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa drugim poslodavcem, ali je u praksi to najčešći slučaj, jer na taj način omogućava poslodavcima da plaćanje poreza i doprinosa radnika zaposlenih na nepuno radno vreme sprovedu u skladu sa propisima.
Radnik sa kojim je ugovoren rad na nepuno radno vreme ostvaruje sva prava iz radnog odnosa koja imaju i radnici zaposleni na puno radno vreme, s tim što neka od prava može da ostvari srazmerno vremenu provedenom na radu.
Poslovno ime
Kada se odlučuje o svom poslovnom imenu, treba da zna da ono mora da sadrži tri obavezna elementa. U poslovnom imenu mora postojati deo koji ukazuje da se radi o preduzeniku, a sam ima slobodu izbora da li će ime sadržati reč “Preduzetnik” ili samo skraćenicu “Pr”, i to je prvi obavezni element.
Drugi obavezni element se odnosi na ime i prezime preduzetnika kao fizičkog lica, koje može sadržati i više od samo dve reči, tj. maksimalno do pet reči. Treći element koji naziv preduzetnika mora sadržati je mesto u kojem se nalazi sedište preduzetnika.
Pored obaveznih, postoje i dva elemente za koja ne postoji obaveza unosa u poslovno ime, već preduzetnik može da bira da li ih želi u svom imenu ili ne. Prvi fakultativni element je predmet poslovanja. Važno je istaći da predmet poslovanja nije isto što i delatnost, i da je preduzetnik slobodan da u svom nazivu označi predmet poslovanja (ili više njih) bez obaveze da koristi opise koji se nalaze u opisu delatnosti.
Drugi fakultativni element poslovnog imena preduzetnika odnosi se na mogućnost unošenja naziva preduzetnika. Ovde je potrebno naglasiti da, ukoliko se u poslovno ime preduzetnika unosi i naziv, u tom slučaju postoji obaveza i da se unese predmet poslovanja, dok u slučaju da se preduzetnik odluči da u poslovno ime unese predmet poslovanja, nema obavezu unošenja naziva preduzetnika u poslovno ime.
Sedište
Kao i svaki drugi privredni subjekat, preduzetnik mora imati registrovano sedište, i ono je određeno mestom u kojem on obavlja svoju delatnost. Pored toga, njemu je dozvoljeno da delatnost obavlja u izdvojenom mestu poslovanja, ali i van određenog prostora, ako je priroda delatnosti takva. Mesto u kom obavlja delatnost se mora nalaziti na teritoriji Republike Srbije, jer u suprotnom ne bi mogao da bude registrovan kao preduzenik na teritoriji Republike Srbije.
Ukoliko postoji izdvojeno mesto poslovanja, preduzetnik je dužan da ga registruje kod APR-a, a ukoliko postoji potreba, ne postoji smetnja da bude registrovano više izdvojenih mesta poslovanja.
Obaveza je isticanje poslovnog imena preduzetnika na mestu koje je odredio kao svoje sedište, a ista obaveza postoji i na izdvojenom mestu poslovanja.
Pored adrese koja se odnosi na mesto obavljanja delatnosti, u obavezi je da registruje i adresu za prijem elektronskih pošiljki, a pored te adrese, ima mogućnost da registruje i adresu za prijem pošiljki, koja može biti drugačija od one koju je registrovao za obavljanje delatnosti (npr. registruje se adresa knjigovodstvene agencije, tako da dokumentacije stiže direktno knjigovođi).
Delatnost
Preduzetnik ima obavezu prilikom registracije da prijavi delatnost kojom će se baviti, međutim, nije uslovljen bavljenjem isključivo sa tom delatnošću, već može da obavlja i sve druge druge delatnosti, osim onih za koje se zahteva posebna dozvola državnih organa, koje su zabranjene ili su dozvoljene za bavljenje samo privrednim društvima. Vredno pomena je da Zakon omogućava preduzetnicima i obavljanje delatnosti koje su zabranjene privrednim društvima, a koje se odnose na stare i umetničke zanate i poslove domaće radionosti.
Za preduzetnike je predviđena još jedna povoljna okolnost prilikom registracije, a to je da prilikom podnošenja prijave za upis u registar nije u obavezi da odmah započne sa obavljanjem delatnosti, već može da izabere opciju kasnijeg otpočinjanja obavljanja delatnosti.
Ova mogućnost mu daje priliku da se dodatno pripremi i početak poslovanja dočeka spremniji, s tim što će tada morati da podnese prijavu u APR da započinje sa obavljanjem delatnosti.
Nudimo ti prvo izdanje naše elektronske knjige “Saznaj sve o preduzetništvu”, čiji je autor Nikola Glintić, poreski savetnik i ovlašćeni računovođa.
Ko je poslovođa?
Preduzenik sam vodi svoje poslove, ali ima opciju da vođenje poslova poveri i drugom licu, u ovom slučaju poslovođi. Lice koje preduzetnik odredi za poslovođu mora biti zaposleno kod njega, a postoji obaveza i upisa u registar APR. Nakon imenovanja, poslovođa stiče pravo da vodi poslove, ali i da ga zastupa u pravnom prometu.
Postoje određene situacije kada se poslovođa može zaposliti i bez zasnivanja radnog odnosa, ali je potrebno da su ispunjeni određeni uslovi, a to su:
- Preduzetnik nema već prethodno zaposlenog poslovođu,
- postoje opravdani razlozi usled kojih je preduzetnik onemogućen da samostalno obavlja delatnost,
- lice koje preduzetnik imenuje kao poslovođu je član porodice (bračni partner, deca, usvojenici i roditelji),
- lice koje se imenuje kao poslovođa, se imenuje samo privremeno, dok je preduzetnik onemogućen da obavlja delatnost. I u ovim slučajevima, iako ne postoji obaveza zasnivanja radnog odnosa, poslovođa mora biti registrovan kod APR-a.
Gubitak svojstva preduzetnika?
Svojstvo preduzetnika može se izgubiti voljom preduzetnika, ali i nastupanjem situacije kod kojih Zakon predviđa gubitak svojstva osiguranika.
Kada je u pitanju volja preduzetnika, on ima mogućnost da podnese prijavu za brisanje preduzetnika u APR u bilo kom trenutku, a uz tu prijavu je potrebno da donese i dokaz o izmirenim poreskim obavezama, koje se odnose na porez na prihod od samostalne delatnost, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i lokalne komunalne takse.
Dokaz u ovom slučaju predstavlja uverenje Poreske uprave o izmirenim obavezama, koje ne sme biti starije od pet dana u odnosu na datum podnošenja prijave za brisanje. Ukoliko je preduzetnik bio obveznik poreza na dodatu vrednost, neophodno je dostaviti i potvrdu da je brisan iz tog registra. Prijava za brisanje iz registra se ne može podneti retroaktivno, tj. najraniji dan za brisanje iz registra je dan kada preduzetnik podnosi navedenu prijavu.
Zakon je predvideo situacije kada preduzetnik gubi taj status po sili zakona, i to u sledećim situacijama:
- Smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti
- Istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme
- Ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno
- Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika
- Ako je pravosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organa ili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti
- U slučaju prestanka važenja odobrenja nadležnog organa koji je propisan kao uslov za registraciju
- U drugim slučajevima propisanim zakonom.
Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva
Član 92. Zakona o privrednim društvima daje mogućnost preduzetniku da nastavi da obavlja delatnost u formi privrednog društva. On nije pravno lice, već fizičko, pa se iz tog razloga ne radi o promeni pravne forme, već ima mogućnost da nastavi sa obavljanje delatnosti kao privredno društvo.
Ima mogućnost da osnuje privredno društvo koje će biti pravni sledbenik preduzetnika, a da bi se to sprovelo, potrebno je da donese odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, da donese odluku o osnivanju tog privrednog društva i da postupak osnivanja privrednog društva sprovede u skladu sa zakonom. Privredno društvo osnovano na ovaj način, kao sledbenik preduzetnika, preuzima prava i obaveze koji se briše iz registra.
Za obaveze koje su nastale u periodu postojanja preduzetnika, a koji je nastavio da posluje u formi privrednog društva, odgovorno je i to privredno društvo, ali i preduzetnik kao fizičko lice, iako je status preduzetnika prestao.
Elektronska registracija preduzetnika
Od 01.01.2018. godine, uvedena je značajna novina, a to je mogućnost da se preduzetnik registruje elektronskim putem. Na ovaj način značajno je skraćen i olakšan proces osnivanja, a uz uštedu koju mogu ostvariti u vremenu potrebnom da seregistruje, ušteda se ostvaruje i u finansijskom smislu, pa je sada potrebno uplatiti iznos od 1.000,00 din prilikom elektronske registracije, umesto dosadašnjih 1.500,00 din koliko naknada iznosi kada se registracija vrši odlaskom u APR.
Da li paušalci plaćaju godišnji porez na dohodak građana? U aprilu i početkom maja, svake godine kao veoma bitna tema provlači se pitanje poreza na
Subvencije za nezaposlene Nacionalna služba za zapošljavanje, i ove godine je raspisala konkurs za samozapošljavanje fizičkih lica koja su prijavljena kod NSZ. U ovom tekstu
Trošak reprezentacije, reklame i propagande U poslovanju, troškovi su neizbežni. Međutim, neki troškovi zahtevaju posebno razmatranje kako bi se pravilno knjižili i obračunavali. Dve ključne