Prenos celokupne ili dela imovine

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o Porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu Zakona), propisano je da kod prenosa celokupne ili dela imovine, sticalac stupa na mesto prenosioca, te da promet nije izvršen. Na ovaj način uređeno je da, u slučaju prenosa celokupne ili dela imovine, prenosilac, obveznik PDV, nema obavezu da vrši ispravku poreza na dodatu vrednost u smislu člana 32. Zakona, dok primalac, takođe obveznik PDV, može da stekne pravo na odbitak dela PDV koji je bio uračunat prenosiocu.

Ovo znači da, rok od 5 godina za opremu i 10 godina za nekretnine, koji se odnosi na obavezu ispravke PDV-a u slučaju prestanka uslova za odbitak PDV-a, ne prestaje da važi u slučaju prenosa dela ili celokupne imovine. Odredba člana 6. stav 1. Zakona je obavezna, što je od velikog značaja za primaoca, jer u slučaju da prenosilac greškom fakturiše imovinu sa obračunatim PDV-om, primalac ne bi imao pravo na odbitak poreza.

Opšti uslovi

Prenos celokupne ili dela imovine, kod kojeg se smatra da promet nije izvršen, može se vršiti:

  • Uz naknadu
  • Bez naknade
  • Kao ulog

Postoje dva uslova koja moraju biti ispunjena, da bi se moglo smatrati da promet nije izvršen, a to su:

  • Da je sticalac obveznik poreza na dodatu vrednost ili da sa tim prenosom postaje poreski obveznik
  • Da sticalac produžava da obavlja delatnost koju je obavljao prenosilac.

Na ovaj način jasno se ukazuje da ukoliko primalac imovine ne bi bio u sistemu PDV, ili sa ovim prenosom ne bi ušao u sistem PDV, navedena odredba Zakona ne bi mogla da se primeni.

Ukoliko je sticalac prenosom imovina postao obveznik PDV, potrebno je utvrditi da postoji pravni kontinuitet, što postoji u situaciji kada do prenosa dođe kada preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost u formi DOO. Suprotno od toga, ukoliko se imovine prenese po osnovu ugovora, a ne postoji pravni kontinuitet, u tom slučaju nije od uticaja da li je pre primalac ovim prenosom postao obveznik PDV.

Što se tiče drugog uslova, neophodno je da sticalac nastavlja da obavlja istu delatnost sa kojom se bavio i prenosilac imovine. Nije od uticaja da li je ta delatnost registrovana od strane primaoca imovine, već je uslov da je u pitanju zakonom dozvoljena delatnost i da primaocu služi za obavljanje iste delatnosti sa kojom se bavio i prenosilac.

S obzirom da prilikom prenosa celokupne imovine, prenosilac može biti lice koje je obavljalo više delatnosti, nije uslov da sticalac nastavi da obavlja sve delatnosti, već je dovoljno da nastavi da obavlja jednu ili više delatnosti koje je prenosilac pretežno obavljao.

Prenos celokupne ili dela imovine

Prenos dela imovine

Kada je u pitanju prenos dela imovine, ključan uslov da bi se smatralo da promet nije izvršen je da sticalac nastavi da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac, ali je potrebno da deo imovine koji se prenosi, bude dovoljan sticaocu da tu delatnost i obavlja.

Statusne promene

Član 485. Zakona o privrednim društvima propisao je da su statusne promene privrednog društva pripajanje, spajanje, podela i izdavanje.

Od navedenih statusnih promena, samo kod pripajanja i spajanja prenos celokupne imovine se vrši na jednog sticaoca, te se samo tada može primeniti član 6. stav 1. Zakona, odnosno samo se tada smatra da nije došlo do prometa imovine.

Likvidacija

Kada se vrši prenos celokupne imovine privrednog društva koje je u stečaju ili likvidaciji, ne postoji nikakva razlika u odnosu na prenos imovine društva koje nije u likvidaciji.

Prenos celokupne imovine preduzetnika

Kod preduzetnika može doći do prenosa imovine na jedan od sledećih načina:

  • Nastavak obavljanja delanosti u formi privrednog društva
  • Prodaja, ulaganje i besteretno davanje
  • Nasleđivanje

Bez obzira da li je fizičko lice registrovalo delatnost kao preduzetnik ili ne, pod terminom “celokupna imovina” smatra se da imovina koja preduzetniku omogućava da obavlja delatost, ali ne i njegova lična imovina.

Kao što smo u prethodnom delu teksta već istakli, ukoliko preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost u formi privrednog društva, smatraće se da promet nije izvršen ukoliko je preduzetnik već bio u sistemu PDV, ili će ovim prenosom to i postati.

Još jedna bitna stavka na koju je potrebno obratiti pažnju je da ukoliko preduzetnik ili fizičko lice koje je registrovano u sistemu PDV, prenosi kompletnu imovinu u privredno društvo i nastavlja da obavlja delatnost u toj formi, imovinu mora preneti na sticaoca pre nego što se izvrši brisanje preduzetničke radnje i izlazak iz sistema PDV. Ako bi se postupilo suprotno, obveznik bi bio obavezi da izvrši ispravku PDV u skladu članom 40. Zakona.

EFAKTURE 5

Izmene od 01.07.2021.godine

Novim Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost doneta je važna izmena, po kojoj više nije neophodno da je prenosilac onemogućen da obavlja delatnost nakon prenosa, već je dovoljan uslov da bi se smatralo da promet nije izvršen to što je sticaocu omogućeno da samostalno obavlja delatnost koju je i prenosilac obavaljao. Dakle, moguće je da i nakon prenosa dela imovine, i prenosilac i sticalac nastave da obavljaju istu delatnost, a da se pritom smatra da promet nije izvršen.

Ne isključuje se porez na prenos apsolutnih prava

Od krucijalnog značaja je istaći da primena člana 6. stav 1. Zakona, ne isključuje porez na prenos apsolutnih prava, a u situacijama kada su uslovi za njegovu primenu ispunjeni, on se mora i primeniti. To bi značilo da kada su navedeni uslovi ispunjeni, a prenos prava nad imovinom nije oslobođen poreza na prenos apsolutnih prava, transakcija će podrazumevati oporezivanje po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava, što ne bi bio slučaj kada bi obveznici mogli da primene ugovaranje odbračuna PDV u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 2) i članom 25. stav 2. tačka 3) Zakona.

Iz ovog proizilazi da se u situaciji kada je prenos prava svojine nad objektom oslobođen poreza na prenos apsolutnih prava (npr. prenos kod statusne promene), promet može biti oslobođen plaćanja i poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na dodatu vrednost.

Gubitak prava

Zakon je propisao rok od 3 godine, u okviru kojih sticalac ima obavezu da izvrši ispravku odbitka PDV-a ukoliko prestane da ispunjava uslove koji su omogućili primenu člana 6. Zakona. Ova obaveza se odnosi na imovinu koja je u tom trenutku i dalje u vlasništvu sticaoca, dok se ne odnosi na imovinu koju je u međuvremenu prodao i po osnovu te prodaje obračunao PDV. Zakon je obavezao sticaoca da, u toj situaciji, obaveza ispravke PDV podrazumeva obračun poreza na način na koji bi bio obračunat da prilikom prenosa nisu bili ispunjeni uslovi za primenu člana 6. Zakona.

Obrazac PO PDV

Obveznik koji vrši prenos imovine, u svojoj PDV prijavi ovaj prenos će uneti u polju 11.1, dok će sticalac taj podatak uneti u polje 8.b1.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi poreza, knjigovodstva ili vam je potreban finansijski savetnik, obratite nam se, a mi ćemo vam rado pomoći:

Fiskalni račun, da ili ne
Fiskalni račun Da ili Ne? 2022

Fiskalni račun, da ili ne? Novi fiskalni uređaji su postali deo naše svakodnevnice, ali mnoga pitanja i nejasnoće su i dalje prisutni, pa bismo ovom

Paušal ili vođenje knjiga
Paušal ili vođenje knjiga

Izbor paušalnog oporezivanja i lične zarade Odluka o načinu oporezivanja preduzetnika može biti od velike važnosti za poslovanje i količinu novca koja preduzetniku ostaje nakon