Zasnivanje radnog odnosa
Ugovor o radu
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu između poslodavca i zaposlenog, a pored same funkcije zasnivanja radnog odnosa, on predstavlja i stvaralački akt kojim se regulišu uslovi rada, prava, obaveze i odgovornosti koji proizilaze iz radnog odnosa.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i zaposleni, i to obavezno u tri primerka, tako da jedan primerak ostaje radniku, dok dva pripadaju poslodavcu.
Trajanje ugovora o radu
Prilikom zaključivanja, zaposleni i poslodavac mogu da dogovore da se ugovor zaključuje na određeno i na neodređeno vreme. Ukoliko se u sadržaju ne navede period na koji se ugovor zaključuje, smatra se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme, prestaje otkazom, dok u slučaju zaključivanja ugovora na određeno vreme, važenje prestaje istekom roka na koji je ugovor sklopljen. Ugovor je potrebno sklopiti pre stupanja na rad, u pismenom obliku, jer u suprotnom ne proizvodi pravno dejstvo. Međutim, i pored prethodno navedenog, Zakon o radu je prevideo pravnu fikciju koja proizilazi iz člana 32. stav 2.
Zakona, a to je da se smatra da je radnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, ukoliko prethodno nije potpisao ugovor o radu.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Prilikom zasnivanja radnog odnosa, potrebno je voditi računa o uslovima koje je potrebno ispuniti tom prilikom, a oni se mogu podeliti na opšte i posebne uslove.
Opšti uslovi se odnose na godine starosti lica sa kojima se zasniva radni odnos, jer Zakon o radu dozvoljava zasnivanje radnog odnosa isključivo sa osobama starijim od 15 godina. Pored toga, Zakon je propisao i da mora postojati saglasnost roditelja ili staratelja ukoliko lice ima manje od 18 godina.
Posebni uslovi definisani su pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koje donosi nadležni organ društva. Ovim dokumentom se propisuju posebni uslovi koje lice treba da ispunjava kako bi moglo da bude zaposleno na određeno radno mesto, a mogu se odnositi na stepen stručne spreme, radno iskustvo, položen stručni ispit, poznavanja stranih jezika i slično.
Stupanje na rad
Svoja prava i obaveze zaposleni ostvaruje danom stupanja na rad, a ukoliko zaposleni ne stupi na rad na dan koji je definisan ugovorom o radu, smatra se da nije ni zasnovao radni odnos, osim u slučaju opravdanog izostanka ili drugačijeg dogovora postignutom između zaposlenog i poslodavca.
Poslodavac je dužan da prijavi radnika na obavezno socijalno osiguranje, i to najmanje jedan dan pre nego što zaposleni stupi na rad. Na ovaj način se sprečava zapošljavanje radnika “na crno”, jer je po prethodnim propisima poslodavac mogao da prijavi radnika i tri dana unazad, što je omogućavalo da se radnik prijavi na obavezno socijalno osiguranje tek nakon što inspekcija rada izađe na teren i utvrdi da zaposleni nije prijavljen.
Zapošljavanje stranaca
Zakon o zapošljavanju stranaca teži uspostavljaju ravnopravnosti, te propisuje da stranac zaposlen u Republici Srbiji ima podjednaka prava i obaveze u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i svi državljani Srbije. Zapošljavanje stranca u Republici Srbiji moguće je pod uslovom da stranac poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje, kao i dozvolu za rad.
Dozvola za rad se može izdati kao lična radna dozvola ili kao radna dozvola.
Lična radna dozvola se može izdati na zahtev stranca ako ispunjava jedan od sledećih uslova:
- Poseduje odobrenje za stalno nastanjenje
- Ima status izbeglice
Pripada posebnoj kategoriji stranaca
Radna dozvola predstavlja vrstu dozvole koja se može izdati kao:
- Radna dozvola za zapošljavanje
- Radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja
Radna dozvola za samozapošljavanje
Član 30. Zakona o zapošljavanju stranaca propisuje deset mogućih situacija koje dovode do prestanka važenja dozvole za rad stranom licu, od kojih su neke:
- Odricanje stranca od dozvole
- Istek roka na koje je odobrena
- Smrt stranca
- Ako je stranac šest meseci van Republike Srbije neprekidno
- Ukoliko stranac postane domaći državljanin
Probni rad
Zakon o radu omogućava sklapanje ugovora sa elementom probnog rada, tj. ugovora koji ima raskidni uslov. Probni rad se može ugovoriti za obavljenje jednog ili više srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu i može trajati najduže 6 meseci. U tom periodu, zaposleni ima sva prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnog odnosa.
Ovakva vrsta ugovora omogućava poslodavcu da se za vreme trajanja probnog rada uveri u sposobnosti i kvalitet rada zaposlenog, a radnik takođe ima priliku da vidi o kakvom kolektivu je reč i da li želi da radi za tog poslodavca. Radnik koji zadovolji kriterijume poslodavca, ostaje u radnom odnosu i nakon završetka perioda probnog rada, dok radnik koji nije zadovoljio, radni odnos završava istekom probnog rada.
Poslodavac i zaposleni imaju mogućnost da prekinu radni odnos pre isteka perioda za koji je ugovoren probni rad, s tim što otkazni rok ne može biti kraći od pet dana. Ukoliko je raskid iniciran od strane poslodavca, dužan je da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Obaveza podnošenja IOSI obrasca Poslodavci koji imaju 20 i više zaposlenih su dužni da se pridržavaju određenih zakonskih odredbi u vezi sa zapošljavanjem osoba sa
Poreski tretman ishrane zaposlenih u menzi Jedno od čestih pitanja u poslovanju firmi koje pružaju ishranu zaposlenima u okviru svojih menzi je kako pravilno evidentirati
Rashodovanje robe koja ima rok trajanja Pri upravljanju robom sa rokom trajanja, preduzeća često nailaze na izazove vezane za obračun PDV-a. Važno je poznavati zakonske