Bitcoin - valuta budućnosti o kojoj se malo zna

Prethodnih godina sve češće čujemo informacije o rastu i padu cene Bitcoina. Dok su pojedinci zaradili enormne svote novca jer su posedavali Bitcoin dok je imao vrednost i po 1 USD, većina stanovništva u suštini i ne razume šta je Bitcoin, kako funkcioniše i prevashodno, koja je njegova namena.

Iskoristili smo priliku i zamolili Strahinju Krstića, da za naš sajt napiše članak o Bitcoinu i blokčejn tehnologiji, a u nastavku ćete moći da pročitate šta je on imao da kaže na tu temu. Strahinju možete pronaći i na Instragram stranici Finansijska_nezavisnost, na kojoj objavljuje veoma kvalitetan sadržaj.

Šta je bitcoin?

Bitcoin možemo definisati kao digitalnu decentralizovanu kripto valutu. Samim tim što smo u definiciji rekli da je u pitanju valuta, možemo da zaključimo da se sa Bitcoinom može nešto i kupiti. Iako deluje da se ovom valutom trguje samo radi profita (u razlici u kupovnoj i prodajnoj ceni), svrha postojanja Bitcoina je više od toga. 

Može se reći da je Bitcoin pretenduje da zameni sve tradicionalne valute i da reši problem globalizacije novca. Uprošćeno rečeno, svim zemljama i kompanijama bi odgovaralo da postoji jedna svetska valuta i da svoja poslovanja obavljaju u istoj. Naravno, svetski politički poredak je takav da pojedine zemlje i dalje ne žele da se odreknu svoje valute. Bitcoin nastoji da reši ovaj problem, s tim što će za ovaj cilj biti potrebno dosta truda i angažovanja svih članova koji čine ekonomiju Bitcoina.

Bitcoin

Šta je blokčejn?

Da bismo mogli da sagledamo kompletnu strukturu ekonomije Bitcoina, neophodno je da vidimo kako on tehnički funkcioniše. Bitcoin valuta se nalazi na takozvanoj Bitcoin glavnoj mreži (eng. Bitcoin main net). Ova mreža se sastoji od velikog broja računara koji su međusobno povezani i njihov cilj je da proveravaju validnost svake transakcije koja se desi na mreži. Svaka transakcija koja bude odobrena u mreži se zapisuje u blokove transakcija, a dalje se ti blokovi hronološki povezuju. Iz ovog principa zapisivanja transakcija potiče termin blokčejn (eng blockchain) tehnologija.

Na osnovu blokčejn tehnologije, možemo zaključiti da su nam za obradu svih transakcija neophodni računari. I to mnogo računara. Osobe koje podesuju ove računare se nazivaju rudarima (eng. miners), s tim što bi tehnički bilo ispravno reći da su računari sami po sebi rudari, jer oni rade sav posao. Programski kod koji se nalazi u samom računaru ima zadatak da rudari (eng. mining) po celoj Bitcoin mreži i da validira svaku novu transakciju koja se nađe u sistemu. Rudari za svaku validiranu transakciju dobijaju nagradu u vidu novih Bitcoin-a koji se pojavljuju u mreži. Može se reći da je profitabilnost rudara od vitalnog značaja za ceo sistem, jer bez ovih računara, ceo Bitcoin sistem ne bi mogao da funkcioniše.

U Bitcoin sistemu, pored rudara, ima još nekoliko ključnih grupa učesnika, a to su:

  • Fizička i pravna lica koja poseduju Bitcoin kao svoju imovinu
  • Menjačnice
  • Pravna lica koja svoj posao naplaćuju Bitcoinom ili plaćaju proizvode i usluge za poslovanje Bitcoinom
  • Države

Fizička lica

Prvi i osnovi učesnik u ovom sistemu svakako jesu fizička lica koja poseduju Bitcoin kao svoju imovinu. Bez fizičkih lica koji žete da poseduju ovu valutu, ceo sistem ne bi imao mnogo smisla. Što je veći broj osoba koji poseduju Bitcoin i koji žele da isti koriste za finansijske transakcije, svrha postojanja Bitcoina je sve smislenija. 

Zato se Bitcoin još uvek nalazi u ranoj fazi razvoja, s obzirom da tek mali procenat svetske populacije drži Bitcoin kao svoju imovinu. Vrednost Bitcoina će rasti i padati u zavisnosti od potražnje za ovom digitalnom imovinom. Prethodnih 11 godina smo bili svedoci sve veće popularizacije ove valute i iz godine u godinu vidimo sve veći broj fizičkih lica koji se odlučuju da poseduju Bitcoin.

Naravno, siguran sam da većina poseduje Bitcoin isključivo u nadi da će nešto i zaraditi u budućnosti na osnovu razlike u ceni, s tim što su i ovi ljudi neophodni za rast celog sistema.

Menjačnice

Kao drugi učesnik ovog sistema sam naveo menjačnice. Menjačnice su kompanije koje vrše kupoprodaju Bitcoina za druge FIAT valute. One su isto vitalni deo sistema, jer bez njih bi se kupovina i prodaja Bitcoina i drugih kripto valuta zasnivala na direktnoj razmeni valuta između dva fizička lica, što nije ni malo praktično, a da ne spominjem da nije ni pravno moguće uraditi. Razvoj lokalnih menjačnica u svakoj zemlji je ključni faktor razvoja Bitcoina, jer su lokalne menjačnice prilagođene svim pravnim i računovostvenim zakonima određene zemlje, te je kupovina i prodaja Bitcoina zagarantovana u zemlji u kojoj živite. 

Kroz nekoliko godina posmatranja rasta i razvoja kripto menjačnica, primetio sam da su ljudi skloni da idu na internacionalnu menjačnicu samo zbog niže provizije, s tim što onda često zapadnu u problem prilikom prodaje, jer se ispostavi da uplaćivanje novca na račun nije omogućen za državu u kojoj žive. Možemo da zaključimo da je uvećanjem broja lokalnih menjačnica u jednoj državi pristup Bitcoinu lakši.

Kompanije

Da bi jedno fizičko lice moglo da smatra da posedovanje Bitcoina ima upotrebnu vrednost, neophodno je da tom digitalnom imovinom može da plati za određenu uslugu ili proizvod. Zato je naredni učesnik jako bitan, a to su kompanije koje prihvataju plaćanje Bitcoinom. Šta Vam vredi Bitcoin, ako odete u lokalni supermarket koji ne prihvata isti? 

Apsolutno ništa, moramo svi da se složimo. Da bi Bicoin imao smisla, kompanije moraju da krenu da prihvataju Bitcoin kao način plaćanja. Ovim prihvatanjem, osobe koje poseduju Bitcoin bi mogle i da potroše ovaj novac, a ne samo da ga drže i čekaju kada će prodati i zaraditi na razlici u ceni. Tek je mali broj kompanija koje se odlučuju za Bitcoin kao valutu plaćanja, a postoje dva velika razloga za preveliki strah kompanija da se priključe Bitcoin sistemu:

  • Regulativa o platnom prometu koja je definisana od strane države
  • Volatilnost ove valute

Svima je jasno da je trenutno velika volatilnost cene Bitcoina. Dnevno, vrednost Bitcoina može da poraste ili padne i po 10%. Za jednu malu kompaniju, pa čak i veliku multinacionalnu kompaniju, ova volatilnost predstavlja veliki rizik. Sa druge strane, da sve merimo u Bitcoinu i da kažemo da jedan novi telefon košta 0.0001 BTC, ne bi postojala nikakva volatilnost, jer se Bitcoin ne upoređuje ni sa jednom drugom valutom. Zato je kompanijama teško da u ovom momentu ulaze u proces prihvatanja Bitcoin-a, jer su još uvek vezane u svom poslovanju za valutu države u kojoj posluju.

Ako se desi da jedna država svojim zakonom zabrani korišćenje Bitcoina, kompanija definitvno nema opciju da uvrsti ovu valutu kao mogućnost plaćanja. Zato je poslednji učesnik, a to su države, takođe vitalni deo celokupnog sistema.

Države

Svaka država ima svoje zakone i zakonima uređuje šta je dozvoljeno raditi u toj državi, a šta nije. Kako svaka država ima pravo da definiše zakone po svojoj meri, na svakoj državi je stavljen izbor da li će prihvatiti Bitcoin kao način plaćanja u toj državi. Da bi jedna država mogla da prihvati Bitcoin kao valutu plaćanja, mora da postoji izgrađeni sistem provere i naplate poreza za svakoga ko koristi Bitcoin. Isto važi i za zvaničnu valutu, samim tim, ta pravila moraju da budu ista i za Bitcoin. 

Od spremnosti države da prihvati Bitcoin, zavisi da li će Bitcoin biti popularizovan ili čak zabranjen. Tako imamo nekoliko primera, država El Salvador je 2021. godine prhvatila Bitcoin kao zvaničnu valutu u toj državi, a Srbija je iste godine donela zakon o oporezivanju digitalne imovine, ali nije zvanično uvrstila ovu valutu kao zvaničnu valutu plaćanja. Republika Kina, periodično dozvoljava, pa ukida Bitcoin.

Jedno je sigurno, ukoliko država ima način na koji može da oporezuje državljane zato što poseduju Bitcoin i ukoliko može da isprati transakcije na način ko i koliko poseduje ove valute, nema razloga da ne prihvati ovu valutu kao zvaničnu valutu. Moram da spomenem i efekat zloupotrebe Bitcoina, najviše u domenu trgovinom oružja i narkotika. Država mora da napravi mehanizme provere svakog lica koji poseduje Bitcoin u njenoj zemlji i da li će Bitcoin da koristi za izvršavanje regulisanih transakcija ili da zloupotrebi sistem za nelegalne poslove.

Bitcoin i blockchain

Zašto moram da znam šta je Bitcoin da bi u njega investirao?

Kao što ste mogli da shvatite iz prethodnog dela, kada pričamo o Bitcoinu, pričamo o jednoj budućnosti. U pitanju je sistem koji je još uvek u ranoj fazi razvoja. Niko ne može sa velikom dozom sigurnosti da predvidi kada i kako će se ceo Bitcoin sistem razvijati.

Posmatrajte Bitcoin kao malo dete. Da li možete za bilo koje dete od recimo 3 godine, reći da će postati uspešan čovek u budućnosti? To niko ne može da tvrdi. To će se znati tek kada ovo dete izraste u odraslu osobu. Paralelno, ni za Bitcoin ne postoji ni jedan dokaz koji će vam dati 100% sigurnosti da će ceo koncept zaživeti, s tim što ipak postoje podaci koji ukazuju na njegov potencijal. Da se ponovo vratimo na primer detata. 

Da predpostavimo da to dete više nema 3 godine, već da je u pitanju dečak od 11 godina i da pokazuje interesovanje i talenat za igranje fudbala. Da li će ovaj momak da bude novi Ronaldo ili Mesi? Naravno, ni u ovom slučaju niko ne može sa 100% sigurnosti da tvrdi, s tim što je ova mlada osoba pokazala određene znakove napretka u odnosu na većinu svojih vršnjaka. Bitcoin je za svojih 10 godina postojanja pozakao značajne pomake ka svom cilju, a to je da postane svetska valuta, s tim što je i dalje veliki put pred njim.

Zato je bitno razumeti ekonomiju Bitcoina, kako biste Vi bili što detaljnije informisani o njegovom rastu i napretku do cilja i da se na osnovu tih informacija može stvoriti povoljna investiciona prilika.

Ako vas zanima kako se oporezuju kriptovalute, pročitajte članak “Porez na kriptovalute“.

Oporezivanje frilensera u 2023. godini
Oporezivanje frilensera u 2023. godini

Oporezivanje frilensera u 2023. godini Do kraja 2022. godine važiće stara pravila oporezivanja frilensera, nakon čega će doći do značajne izmene u načinu oporezivanja frilensera

Subvencije za samozapošljavanje
Subvencije za samozapošljavanje

Subvencije za samozapošljavanje Grad Novi Sad raspisao je Javni konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje na teritoriji grada Novog Sada u vrednosti od 250.000din do