Porez na kriptovalute

Digitalna imovina

Šta je to digitalna imovina? Zakon o digitalnoj imovini, definisao je digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi ili koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu pojam digitalne imovine ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao ni drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Oporezivanje

Porez na kriptovalute plaća se isključivo prilikom prodaje kriptovalute, dok se oporezivanje kupovine i držanja kriptovalute u vlasništvu ne oporezuje. Prilikom oporezivanja trgovine kriptovalutama, plaća se porez na kapitalnu dobit, odnosno iznos poreza koji je potrebno platiti je 15% od pozitivne razlike između prodajne i nabavne cene kriptovalute.

Porez na kriptovalute

Ko mora da plati porez?

Obveznik plaćanja poreza na kriptovalute je svaki rezident Republike Srbije koji prilikom prodaje kriptovalute ostvari pozitivnu razliku u odnosu na nabavnu cenu. Zakon je definisao termin rezidenta Srbije kao lice koje:

1) na teritoriji Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2) na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili završava se u odnosnoj poreskoj godini.

Kako se određuje nabavna cena kriptovalute?

U zavisnosti od načina na koji se steklo vlasništvo nad kriptovalutom, na različit način se utvrđuje i nabavna cena. Kao što je mnogima poznato, do kriptovaluta se može doći na dva načina, a to su kupovinom ili rudarenjem.

Kada se do kriptovalute dođe kupovinom, nabavnom cenom smatra se cena koja je plaćena prilikom kupovine kriptovalute. Sa druge strane, ako je lice steklo vlasništvo nad kriptovalutom rudarenjem, tada se nabavnom cenom smatraju troškovi koji su nastali u procesu rudarenja, pa tako se u to mogu uračunati i troškovi nabavke opreme, električne energije i slično. Od krucijalne važnosti je da se obezbede dokazi za plaćanja izvršena prilikom kupovine ili rudarenja, jer u suprotnom, ukoliko se ne obezbedi dokaz o troškovima koji su plaćeni da bi se kriptovaluta nabavila, plaća se porez na celokupan iznos prodajne cene kriptovalute.

Postupak oporezivanja kriptovalute

Način oporezivanja kriptovalute prikazaćemo jednim jednostavnim primerom. Nabavili smo kriptovalutu po ceni od 400$, a nekoliko meseci kasnije prodajemo je po ceni od 1000$. U ovoj situaciji, potrebno je od prodajne cene oduzeti nabavu cenu i platiti porez na razliku između ta dva iznosa, a konkretno u ovom primeru to bi izgledalo ovako: 1000$-400$=600$.

Dakle, potrebno je da platimo 15% poreza na iznos od 600$, te je konačan iznos obaveze po osnovu poreza 90$.

Kapitalni gubici

Prilikom trgovine kriptovalutama, ne ostvaruje se uvek pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene, te se može desiti da se prilikom prodaje ostvari niža cena od cene plaćene prilikom nabavke. U tom slučaju, ostvaruje se kapitalni gubitak, koji omogućava da se prilikom neke sledeće kriptovalute, kada je prodajna cena veća od nabavne, ostvari pravo na plaćanje manjeg iznosa poreza na kapitalnu dobit, u iznosu kapitalnog gubitka koji je ostvaren u ovoj situaciji.

Poreska oslobođenja

Zakon je propisao i situacije kada se porez na kriptovalute ne mora platiti čak i ako je prilikom prodaje ostvarena pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene. To je slučaj kada je kriptovaluta bila u vlasništvu lica koje je prodaje duže od 10 godina. Dakle, ukoliko se odlučimo da prodamo kriptovalutu nakon što je ona bila 10 godina u našem vlasništvu, nemamo obavezu da platimo porez na kapitalnu dobit.

Pored ovog poreskog oslobođenja, postoji još jedan slučaj, kada fizička lica mogu ostvariti pravo na umanjenje obaveze koju je potrebno da plate po osnovu kapitalne dobiti ostvarene trgovinom kriptovalutama. Fizičko lice koje ostvari kapitalnu dobit prodajom digitalne imovine, stiče pravo na umanjenje obaveze koju je potrebno da plati u iznosu od 50%, ukoliko ostvarenu kapitalnu dobit uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih i investicionih aktivnosti u Srbiji.

Da bi fizičko lice steklo pravo na plaćanje poreza sa 50% oslobođenja, uslov je da novčana sredstva dobijena od prodaje kriptovalute uloži u prethodno navedene opcije u roku od 90 dana od dana prodaje. Ukoliko dobijena sredstva ne uloži u roku od 90 dana, već ih uloži u roku od 12 meseci od dana prodaje, tada to lice stiče pravo na povrat 50% plaćenog poreza.

Međutim, da bi se ispunili uslovi za 50% poreskog oslobođenja, privredno društvo u koje je novac uložen, ne sme da smanji kapital u roku od dve kalendarske godine od godine kada je ulaganje registrovano, jer u suprotnom, lice koje je prodalo kriptovalute biće u obavezi da plati porez za koji je dobijeno pravo na oslobođenje od plaćanja.

Važno je istaći i činjenicu da, fizičko lice nije u obavezi da celokupan iznos novčanih sredstava dobijenih od prodaje kriptovalute uloži u privredno društvo, već može da uloži i samo određeni procenat od tog iznosa, pa u tom slučaju može da ostvari poresko oslobođenje srazmerno uloženim sredstvima u kapital privrednog društva.

Godišnji porez na dohodak građana

Zarada koju fizičko lice ostvari trgovinom kriptovalutama ne ulazi u osnovicu za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana.

Oporezivanje pravnih lica prilikom trgovine kriptovalutama

Oporezivanje pravnih lica koja ostvare zaradu prilikom prodaje kriptovaluta u osnovi je slična oporezivanju fizičkih lica, pa su i pravna lica u obavezi da plate 15% poreza na kapitalnu dobit ostvarenu prodajom digitalne imovine.

Zakon je i u ovoj oblasti propisao određena oslobođenja, pa tako pravno lice koje ostvari pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene prodajom kriptovalute, nema obavezu da izvrši plaćanje poreza ukoliko sredstva dobijena prodajom kriptovaluta, uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih aktivnosti u Srbiji.

Još jedno poresko oslobođenje predviđeno je za pravno lice koje ima posebnu dozvolu za pružanje usluga vezanih za digitalnu imovinu, pa pravno lice koje poseduje takvu dozvolu, nema obavezu plaćanja na kapitalnu dobit koju ostvari prodajom kriptovaluta.

Porez na kriptovalute Srbija

PDV i kriptovalute

Pravna lica koja trguju digitalnom imovinom, nemaju obavezu obračunavanja poreza na dodatu vrednost prilikom prodaje kriptovaluta. Međutim, važno je znati da s obzirom da je trgovina kriptovalutama oslobođena poreza na dodatu vrednost bez prava na odbitak prethodnog poreza, pravna lica nemaju ni pravo da PDV koji se nalazi u fakturama dobavljača koriste kao odbitnu stavku.

Podnošenje prijave za prava lica

Postoji značajna razlika prilikom podnošenja prijave za dobit ostvarenu trgovinom kriptovalutama, pa za razliku od fizičkih lica koja imaju rok da prijavu podnesu sa rokom od 120 dana od isteka kvartala u kojem je prihod od prodaje ostvaren, pravna lica poresku prijavu podnose na kraju poslovne godine prilikom predaje završnog računa. Tom prilikom, podnosi se i poreski bilans, te se shodno ostvarenom kapitalnom dobitku ili gubitku, pojavljuje i obaveza za plaćanje poreza na kapitalnu dobit ostvarnu prodajom kriptovaluta.

Namera Zakonodavca jasno ukazuje težnju da se podstakne ulaganje u rezidentna prava lica i time utiče na privredni rast, a koliko će privrednici ovakav vid podsticaja koristiti u praksi, saznaćemo u narednom periodu.

Fiskalni račun, da ili ne
Fiskalni račun Da ili Ne? 2022

Fiskalni račun, da ili ne? Novi fiskalni uređaji su postali deo naše svakodnevnice, ali mnoga pitanja i nejasnoće su i dalje prisutni, pa bismo ovom

Paušal ili vođenje knjiga
Paušal ili vođenje knjiga

Izbor paušalnog oporezivanja i lične zarade Odluka o načinu oporezivanja preduzetnika može biti od velike važnosti za poslovanje i količinu novca koja preduzetniku ostaje nakon