Koji porez plaćaju advokati?

Oporezivanje advokata

Za mnoge advokate koji prvi put započinju obavljanje delatnosti, pitanje poreza koji je potrebno da plate predstavlja problem na koji ponekad nije lako pronaći odgovor. Kroz ovaj tekst pokušaćemo da pređemo sve mogućnosti koje advokati imaju ispred sebe, a odnose se na oblike organizovanja i poreza koje su u obavezi da plate.

Koji porez plaćaju advokati

Advokati preduzetnici

Ukoliko se advokat opredeli da obavlja samostalno delatnost, pred njim su dve mogućnosti, a na njemu je da izabere onaj koji smatra povoljnijim za njega.

  • Preduzetnik paušalac
  • Preduzetnik koji vodi poslovne knjige

Advokat paušalac

U slučaju da se advokat opredeli da bude paušalno oporezovan, on je u obavezi da svakog 15og u mesecu plaća porez po osnovu rešenja koje dobije od Poreske uprave.

Visina obaveze koje advokat plaća po osnovu paušalnog oporezivanja nije fiksna, već zavisi od više faktora, kao što su godina rođenja advokata, mesto na kojem je registrovan advokat, prosečna zarada advokata i slično.

Ukoliko vas zanima tačan iznos paušalnog poreza koji je potrebno platiti, možete to utvrditi na sledećem linku: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html.

Advokat koji se opredeli za paušalno oporezivanje ne vodi knjige, već ima obavezu da vodi samo KPO knjigu u koju se unose podaci o ostvarenim prihodima, i uz pomoć koje utvrđuje da li je ostvario prihod preko 6 miliona dinara u kalendarskoj godini, kada gubi pravo da bude paušalac i stiče obavezu vođenja knjiga i plaćanja poreza na stvarno ostvareni prihod.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige

Za razliku od paušalca koji nema obavezu da vodi poslovne knjige i porez plaća paušalno, advokat koji se opredeli da vodi poslovne knjige porez na kraju godine plaća na osnovu stvarno ostvarenog rezultata iz poslovanja, i on iznosi 10%. Dakle, ukoliko advokat ostvari poslovni rezultat od 1.000.000rsd, na kraju godine, nakon predaje poreskog bilansa, ima obavezu da plati porez u iznosu od 100.000din.

Advokati koji plaćaju porez na stvarno ostvareni rezultat imaju dve mogućnosti, a to je da sebi isplaćuju ličnu zaradu svakog meseca, i na nju plaćaju poreze i doprinose, ili da se opredele da ne isplaćuju ličnu zaradu, i u tom slučaju na kraju godine plaćaju i doprinose na stvarno ostvaren rezultat, što bi značilo konkretno da je pored poreza od 10%, potrebno platiti  i doprinose u iznosu od 36,55% na stvarno ostvaren rezultat.

Advokati u PDV

Advokati koji ostvaren prihod veći od 8 miliona dinara u poslednjih godinu dana, postaju obveznici poreza na dodatu vrednost. Ovde je važno obratiti pažnju na jedan detalj, a to je da se granica od 6 miliona za gubitak prava na paušalno oporezivanje posmatra za kalendarsku godinu, dok se granica od 8 miliona posmatra za poslednjih godinu dana, tačnije, nije vezana isključivo za tekuću godinu.

Advokat se u svakom trenutku može opredeliti da vodi poslovne knjige i plaća porez na stvarno ostvaren rezultat, a takođe isto važi i za mogućnost izbora ulaska u sistem PDV, tj. advokat se u svakom trenutku može opredeliti da uđe u sistem PDV, bez obzira na ostvareni prihod u poslednjih godinu dana.

Zajednička advokatska kancelarija

Zajednička advokatska kancelarija nema poreski subjektivitet, te advokati koji zajednički osnuju advokatsku kancelariju poreze plaćaju na isti način kao i advokati koji samostalno obavljaju svoju delatnost. Iz ovog proizilazi, da kao zajednička advokatska kancelarija ne mogu da izdaju fakture, imaju račun u banci, zapošljavaju radnike, niti da budu zakupci poslovnog prostora kao advokatska kancelarija.

Zakon ne predviđa bilo kakve poreske olakšice za zajedničke advokatske kancelarije, u odnosu na samostalno obavljanje advokatske delatnosti, izuzev što se troškovi koji se odnose na celokupnu kancelariju, mogu deliti među advokatima koji se nalaze u kancelariji, ali to ni na koji način ne utiče na poreski položaj kancelarije. Ne postoji ograničenje u vezi toga koji advokati mogu pristupiti u zajedničku advokatsku kancelariju, bez obzira da li su paušalci ili advokati koji vode poslovne knjige, a takođe na tu mogućnost ne utiče ni to da li su u sistemu PDV ili nisu.

Advokati preduzetnici

Ortačko društvo advokata

Dva ili više advokata se ipak mogu udružiti i poslovati kao pravno lice, a to je propisao član 47. Zakona o advokaturi, koji advokatima omogućava osnivanje ortačkog društva. Advokati koji osnuju ortačko društvo, porez na zaradu plaćaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, čija je osnovica ograničena na iznos petostruke prosečne zarade u Republici Srbiji, dok doprinose plaćaju u skladu sa Zakonom o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje.

S obzirom da je reč o pravnom licu, ortačko društvo advokata na kraju poslovne godine plaća porez na dobit u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, odnosno obaveza je da se na ostvaren rezultat plati 15% poreza, što bi značilo da, ukoliko su prihodi na kraju godine veći od rashoda za, na primer, 4.000.000din, obaveza ortačkog društva nakon predaje poreskog bilansa iznosi 600.000din.

Advokati organizovani u ortačko društvo, za obaveze društva odgovaraju celokupnom svojom imovinom.

Knjigovodstvo za advokate

Ukoliko ste advokat kojem je potrebno knjigovodstvo od poverenja, ili imate bilo kakva pitanja u vezi poslovanja i poreskih obaveza, budite slobodni da nam se obratite, stojimo Vam na raspolaganju.

Oporezivanje frilensera u 2023. godini
Oporezivanje frilensera u 2023. godini

Oporezivanje frilensera u 2023. godini Do kraja 2022. godine važiće stara pravila oporezivanja frilensera, nakon čega će doći do značajne izmene u načinu oporezivanja frilensera

Subvencije za samozapošljavanje
Subvencije za samozapošljavanje

Subvencije za samozapošljavanje Grad Novi Sad raspisao je Javni konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje na teritoriji grada Novog Sada u vrednosti od 250.000din do