Lična zarada preduzetnika
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz 2013. godine, preduzetnicima i preduzetnicima poljoprivrednicima omogućeno je da se opredele za isplatu lične zarade. Ličnom zaradom preduzetnika smatra se iznos koji preduzetnik isplati i evidentira kao mesečno primanje, uvećan za iznos pripadajućih poreza i doprinosa.
Na ovaj način je preduzetnicima omogućeno da sebi svakog meseca isplate ličnu zaradu, umesto jedinog rešenja koje je tada bilo u opticaju, a to je da se celokupan oporezivi prihod na kraju poslovne godine smatra njihovom zaradom, na koju se obračunavaju porez i doprinosi na obavezno socijalno osiguranje. Taj drugi oblik oporezivanja, i dalje postoji, ali usled pogodnosti koje nudi lična zarada, većina preduzetnika koja vodi knjige, opredelila se za mogućnost isplate lične zarade i plaćanja doprinosa na iznos lične zarade, dok na kraju poslovne godine, plaćaju samo 10% poreza na ostvareni rezultat.
Rokovi za prijavu na ličnu zaradu
Novoosnovani preduzetnici, imaju rok od 15 dana nakon osnivanja da podnesu prijavu PPDG-1S u kojoj se mogu opredeliti za isplatu lične zarade. Ukoliko preduzetnik nije bio opredeljen za ličnu zaradu, i želeo bi da to promeni, u obavezi je da podnese zahtev u pismenoj formi Poreskoj upravi za prelazak na ličnu zaradu, i to do 15. decembra tekuće godine, za narednu godinu. Kada se preduzetnik jednom opredeli za isplatu lične zarade, odluka se ne može menjati tokom godine, već se zahtev za promenu može podneti Poreskoj upravi takođe do 15. decembra, za narednu godinu.
Vodič za elektronsko plaćanje (članak)
Ukoliko se preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade, ne postoji obaveza da svake godine obaveštava Poresku upravu o navedenoj odluci, već se Poreska uprava obaveštava tek ako preduzetnik donese odluku da u budućnosti više ne isplaćuje ličnu zaradu.
Mogućnost da se opredele za isplatu lične zarade imaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i preduzetnici poljoprivrednici.
Kako se oporezuje lična zarada?
Iznos za koji se preduzetnik opredeli da isplaćuje sebi kao ličnu zaradu, oporezuje se (u 2021.godini) na sledeći način:
- 10% porez na dohodak građana
- 25,5% Penziono i invalidsko osiguranje
- 10,3% Zdravstveno osiguranje
-
0,75% Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Preduzetnik koji je zaposlen ili u penziji, nije u obavezi da plaća doprinose za zdravstvo i nezaposlenost, već plaća samo porez na dohodak građana i PIO.
Preduzetnik nije u obavezi da se prilikom obračunavanja i isplate lične zarade drži Zakonom propisanog minimalnog iznosa zarade, već ima mogućnost da sebi isplati i iznos lične zarade koji je ispod minimalnog. Međutim, mora voditi računa da ukoliko je bruto iznos lične zarade za koji se opredelio da isplaćuje niži od propisanog (u 2021.godini 28.402din), doprinosi se plaćaju upravo na iznos minimalne osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Ovako to izgleda u praksi
Za početak prikazaćemo obračun lične zarade za iznos koji je iznad minimalne osnovice.
- Neto iznos lične zarade: 30.000,00din
- Porez: 3.440,35din
- PIO: 13.439,38din
- Zdravstvo: 5.428,46
Nezaposlenost: 395,28din
U ovom slučaju, osnovica za obračun poreza i doprinosa iznosi 52.703,46din, što je iznad minimalne osnovice.
U narednom primeru ćemo prikazati iznos poreza i doprinosa koji je preduzetnik u obavezi da plati, ukoliko se opredeli za ličnu zaradu koja je u bruto iznosu ispod minimalnog propisanog iznosa za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
- Neto: 10.000,00din
- Porez: 147,81din
- PIO: 7.242,77
- Zdravstvo: 2.925,51din
Nezaposlenost: 213,02din
Još jednom napominjemo da preduzetnik koji je zaposlen ili je penzioner, ne plaća doprinose na zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Rok za isplatu lične zarade
Preduzetnik ličnu zaradu, zajedno sa pripadajućim porezom i doprinosima isplaćuje do kraja tekućeg meseca za prethodni, a ukoliko ne isplati ličnu zaradu u tom roku, u obavezi je da do isteka tog roka, plati doprinose na najnižu osnovicu.
Poreska prijava i poreski bilans preduzetnika
Lična zarada preduzetnika priznaje se kao trošak u poreskom periodu u kojem je zaista isplaćena, što znači da, lična zarada koja nije isplaćena do kraja godine, neće uticati na smanjenje poreza na prihod od samostalne delatnosti u toj godini, već u narednoj, kada zaista bude isplaćena.
Iznos poreza na dobit, odnosno prihod od samostalne delatnost koju plaća preduzetnik na ličnoj zaradi, iznosi 10%, i plaća se prilikom predaje poreske prijave i poreskog bilansa, a krajnji rok za predaju je 15. april naredne godine, za prethodnu.
Podizanje gotovine preduzetnika na ličnoj zaradi
Preduzetnik na ličnoj zaradi, ima mogućnost da slobodno raspolaže novčanim sredstvima sa svog računa, bez obaveze da plaća dodatne poreze i doprinose na iznos novca koji je podigao. Iznos koji dodatno podigne, a koji ne predstavlja ličnu zaradu, ne umanjuje poresku osnovicu, te samim tim ni iznos poreza koji preduzetnik treba da plati na kraju poslovne godine.
Preduzetnik bi morao da vodi računa da ne podigne veći iznos gotovine od oporezive osnovice na koju je platio porez na kraju godine, jer bi to dovelo do iskazanog gubitka u bilansima, što loše utiče na kreditne potencijale firme, i mogućnost dobijanja bilo kakvih podsticaja u budućnosti, čime bi značajno otežao rast i razvoj svoje firme.
Obaveza podnošenja IOSI obrasca Poslodavci koji imaju 20 i više zaposlenih su dužni da se pridržavaju određenih zakonskih odredbi u vezi sa zapošljavanjem osoba sa
Poreski tretman ishrane zaposlenih u menzi Jedno od čestih pitanja u poslovanju firmi koje pružaju ishranu zaposlenima u okviru svojih menzi je kako pravilno evidentirati
Rashodovanje robe koja ima rok trajanja Pri upravljanju robom sa rokom trajanja, preduzeća često nailaze na izazove vezane za obračun PDV-a. Važno je poznavati zakonske